Političke i praktične posledice neuspeha u Interpolu

Odbijanje Kosova je udarac ne samo za Kosovo, nego i za sam Interpol i njegove napore da poveća nivo svetske bezbednosti. Što je više članova Interpola, to će efikasniji biti njegov rad. Što je više zemalja van Interpola, to je više “crnih rupa” koje gutaju tragove zločina i u kojima Interpol nema pristupa.

0
313

Kosovo nije uspelo da se učlani u Interpol.

Nakon 2015. i 2016. godine, ovo je treći neuspeh Kosova da se učlani u ovu organizaciju. Prošle godine Kosovo je povuklo zahtev za učlanjenje, prihvatajući tako neuspeh na implicitan način. 

Učlanjenje Kosova bi bilo značajno ne samo za Kosovo, nego i za regionalnu i međunarodnu bezbednost. Posledice su kako političke, tako i praktične. 

Na političkom planu, Kosovo bi napravilo još jedan korak ka konsolidaciji svoje državnosti na međunarodnoj sceni, dok bi Srbija pretrpela još jedan poraz.

U slučaju neuspeha, Kosovo bi dalje utonulo na marginama međunarodne politike, dok bi u međuvremenu Srbija izvojevala jednu diplomatsku pobedu u svojoj borbi protiv međunarodnog afirmisanja Kosova.   

Međutim, politički efekti ovog događaja se ne ograničavaju samo na odnose Kosovo-Srbija. Kina je jedan od glavnih zagovornika u diplomatskoj ofanzivi protiv učlanjenja Kosova u Interpol. 

I prošle godine na sastanku Skupštine Interpola održanog u Kini, upravo je domaćin bio najaktivniji tokom kampanje protiv učlanjenja Kosova u Interpol.

Glavni razlog za ovakav stav Kine je njen spor sa Tajvanom, koji ona smatra delom koji joj pripada. 

Kina isto tako blokira približavanje Tajvana sa Interpolom. Kina je uspela da spreči stavljanje kandidature Tajvana na glasanje za status posmatrača tokom radova Generalne Skupštine u Dubaiju.

Tokom prošlog meseca Interpol je bez dvoumljenja odbio zahtev Tajvana rekavši da je Kina jedina država koja je odgovorna za teritoriju Kine, gde, sa pravne tačke gledišta, pripada i Tajvan.

Uz obrazloženje da ne priznaje državnost Kosova, Kina je orkestrirala jednu oštru kampanju i protiv prihvatanja Kosova u Interpol.   

U praktičnom planu, učlanjenje Kosova bi bilo dobrodošlo za nacionalnu i međunarodnu bezbednost. Interpol je formiran da bi pospešio saradnju između policijskih službi država, kao nešto što je prilično potrebno u ovim vremenima.

Interpol i sada omogućava uzajamnu pomoć između različitih država prelazeći granice i razne zakonske sisteme. Postoji jedna administrativna povezanost između agencija koje zavode red i zakon, agencija koje drže uzorke DNK, pretraživačke liste i baze podataka ukradenih dokumenata. 

Na nacionalnom nivou, Kosovo bi bilo deo jedne institucije koja bi povećala kapacitete za bezbednost i zaštitu od raznih rizika. Povećala bi se saradnja između regionalnih policija i šire što bi Kosovo učinilo stabilnijom zemljom. To bi oslabilo ulogu Kosova kao potrošača bezbednosti i ojačalo bi njegovu ulogu kao jednog proizvođača reda i zakona.   

Učlanjenje bi omogućilo Kosovu da izda poternice i za ljude koji su van Kosova. Ovo bi Kosovo moglo koristiti kao instrument protivmere naspram Srbiji koja još uvek izdaje međunarodne poternice za bivše pripadnike OVK.

Zamenik ministra unutrašnjih poslova, Izmi Zeka, je rekao da Kosovo ima jednu listu imena za koje će izdati poternice, pritom ne dajući dodatne informacije zato što bi to negativno uticalo na proces učlanjenja. Gotovo je sasvim izvesno da su mnoga imena na ovoj listi Srbi koji su učestvovali u ratu na Kosovu.

Na međunarodnom planu, kompas policije nastavlja da bude na lokalnom nivou i obavijen birokratskim ograničenjima unutar državnih granica. U međuvremenu, kriminalitet se sve više i više deteritorijališe. Trgovina ljudima i narkoticima, terorizam i i zločini u polju kibernetike sada operišu u transnacionalnim mrežama. 

Ovo čini neophodnim produbljavanje policijske saradnje da bi se odgovorilo kriminalnim trendovima. Zbog toga je potreban jedan veliki međunarodni mehanizam koji je sveobuhvatan i efektivan tokom njegovog funkcionisanja. 

U svetlu ovih potreba, odbijanje Kosova je jedan udarac ne samo za Kosovo, nego i za sam Interpol i njegove napore da poveća nivo svetske bezbednosti. Što je više članova Interpola, to će efikasniji biti njegov rad.

Što je više zemalja van Interpola, to je više “crnih rupa” koje gutaju tragove zločina i u kojima Interpol nema pristupa. Ako jedan terorista uđe na Kosovo, biće teško za ostale zemlje da primore Kosovo da im ga izruči. 

Kosovo, zajedno sa Severnim Kiprom, Tajvanom, Severnom Korejom, Maltom i nekim ostrvima u Pacifiku su jedine države koje su ostale van kišobrana Interpola. Nesreća stoji u činjenici da  Interpol ignoriše praktične posledice zbog strateških interesa njegovih članova.

Ne postoji nijedan jak praktičan i profesionalan razlog koji govori protiv učlanjenja Kosova u ovu organizaciju. Kosovo ima jednu solidnu policijsku snagu od 8 hiljada pripadnika, sa 12% Srba i operiše pod jednom kompaktnom komandom Ministarstva unutrašnjih poslova.

Ne postoji neki validan argumenat koji bi bacio sumnju u spremnost Kosova za saradnju na međunarodnom nivou. Interpol sada ima u svojim redovima države koje su zloupotrebile njihove policijske sisteme da bi ostvarili svoje političke ciljeve, kao što su Rusija, Iran i Turska.

Ima država koje koriste svoje policijske aparate protiv ljudskih prava kao u Burmi, Siriji i Saudijskoj Arabiji i država sa gotovo potpuno nefunkcionalnim vladama kao što  su Somalija, Južni Sudan i Jemen.

Posle učlanjenja Palestine u Interpol prošle godine, nema više nijednog ozbiljnog razloga za neprihvatanje država koje su osporene na međunarodnom planu. Štaviše, u svakom segmentu bezbednosti, Kosovo stoji bolje nego Palestina.

Nažalost, svi ovi argumenti su podlegli strateškim kalkulacijama država članica koje su ignorisale praktične potrebe sveta koji postaje sve kompleksniji i odlučile su da glasaju na osnovu političkih alijansi koje štite njihove nacionalne interese.   

Svakako, ovo pojašnjava ono što se svakim danom sve više i više kristalizuje: da dalja međunarodna afirmacija Kosova više zavisi od jednog konačnog sporazuma sa Srbijom, a manje od kvaliteta kampanja za lobiranje u prilog Kosova.

Nema tog lobija koji bi promenio mišljenje Kini i Rusiji bez jednog sporazuma između Kosova i Srbije. Sa jednim SAD-om koji je sve manje i manje dominantan u međunarodnim institucijama, ove dve zemlje, sa svojim satelitima, će nastaviti da i dalje drže Kosovo na marginama međunarodne politike.   

SHARE