Poraz svih

Moj utisak je da se u ovom procesu propuštaju šansa za šansom, a pitanje je koliko će se one iznova i iznova pojavljivati. Istorija nas uči da je svako odlaganje rešenja učesnike u procesu dovodilo samo u težu situaciju, a tim putem sam proces može da dođe do tačke od koje nema povratka. Šta bi to značilo za ljude na ovom prostoru, suvišno je i govoriti.

0
120

Pregovori između Srbije i Kosova o konačnom sporazumu o normalizaciji odnosa su u prekidu već osam meseci. Srbija insistira da pregovore neće nastaviti dok Kosovo ne ukine „takse“ od 100% na uvoz robe iz Srbije, dok Kosovo insistira na njihovom ostanku na snazi dok Srbija ne prizna nezavisnost Kosova. Obe strane su zauzele maksimalističke pozicije i za sada ne odstupaju od njih.

Kako bi se stvari pomerile sa mrtve tačke, Angela Merkel i Emanuel Makron su sazvali sastanak u Berlinu koji je za cilj imao da se stvari pokrenu u pozitivnom pravcu i da se na neki način preuzme inicijativa u posredovanju između Srbije i Kosova od Evropske unije, koja trenutno nema kapacitete da proces vrati na pravi put. Problem Evropske unije trenutno, pored određenog gubitka kredibiliteta Federike Mogerini je i taj što su održani evropski izbori i u toku je proces formiranja novih saziva evropskih institucija. U tom smislu, inicijativa nemačke kancelarke i francuskog predsednika može se smatrati razumnom i pozitivnom. Takođe, bitna stvar u tom je i to što dvoje lidera najjačih zemalja Evropske unije ulažu svoj autoritet u postizanje ovog sporazuma.

Međutim, sastanak u Berlinu je održan, a konkretni rezultati su izostali. Autoritet dvoje lidera nije bio dovoljan da se stvari promene, pa tako Srbija i dalje ne želi da nastavi dijalog pre ukidanja takse, dok je Kosovo još jednom ponovilo da to neće uraditi dok ne dobije priznanje od Srbije. Otvoreni pozivi zapadnih zvaničnika Kosovu da to učini, nisu dali rezultata, ali ni ponašanje Kosova u ovom slučaju nije dovelo do bilo kakve sankcije. Jedini rezultat berlinskog sastanka je bio dogovoren novi sastanak u Parizu za 1.jul. 2019. godine, do kada bi trebalo obaviti pripreme i od kog se zapravo očekivao neki konkretan, opipljiv rezultat.

Očekivanja od sastanka u Parizu su bila velika, ali ostala izneverena i ovaj put. Sastanak je otkazan. Očigledno je da nekome nije u interesu da se stvari u ovom momentu pomere u pozitivnom smeru. Mogući razlozi su ti da Srbiji nije u interesu da se krene dalje u proces jer za sada ne zna šta može da očekuje nakon očigledno propalog plana o razgraničenju ili razmeni teritorija. Vlast u tom slučaju ne bi imala šta da pokaže kao pobedu i kao nešto što joj garantuje ostanak na vlasti i nakon potpisivanja eventualnog sporazuma sa Kosovom, a to je zapravo cilj svih ciljeva, da se ne lažemo. Što se tiče Kosova, stvar je još za nijansu komplikovanija imajući u vidu neslaganje unutar same kosovske vlasti o metodima, pa i pravcu pregovora. Jedino što je nedvosmisleno je da se želi potpuno priznanje nezavisnosti Kosova.  Haradinaju verovatno nije u interesu da se sve pomeri u pozitivnom pravcu za dijalog, jer bi to bio negativan pravac za njegov lični rejting, koji se prilično popravio usled tvrdog stava prema Srbiji i odbijanja da ukine takse uprkos svim pozivima međunarodne zajednice. To mu na nekim sledećim izborima donosi vrlo dobru poziciju, a to je, još jednom, cilj svih ciljeva.

Bilo kako bilo, moj utisak je da se u ovom procesu propuštaju šansa za šansom, a pitanje je koliko će se one iznova i iznova pojavljivati. Istorija nas uči da je svako odlaganje rešenja učesnike u procesu dovodilo samo u težu situaciju, a tim putem sam proces može da dođe do tačke od koje nema povratka. Šta bi to značilo za ljude na ovom prostoru, suvišno je i govoriti.

A što se tiče inicijatora ovih sastanaka, Merkelove i Makrona… pa verujem da im je ego prilično pogođen ovakvim razvojem situacije i verujem da im uopšte nije drago zbog toga. A to uvek ima neku posledicu.

SHARE