Povlačenje priznanja Kosova

Koliko god mi se činilo da povlačenje priznanja Kosova može doneti neku prevagu na srpsku stranu, iskustvo mi kaže da su ova povlačenja uglavnom afričkih država irelevantna. Kosovu zapravo i nisu potrebna priznanja nekih afričkih država, već države Srbije, ali je takođe važno da bude priznato u svetu, da dobije stolicu u UN.

0
256

Cilj Srbije je sprečavanje ulaska Kosova u Ujedinjene Nacije (UN), a da bi se osigurao taj cilj, ministar spoljnih poslova Srbije, Ivica Dačić sa svojom politikom pokušava da svede broj zemalja koje su priznale Kosovo ispod 97, što bi bilo ispod polovine članica UN-a. Ovaj vid sprečavanja Kosova je alternativni, dok se Srbija oslanja na Rusiju i stavljanje veta u UN, ako to bude potrebno. Kakav bi epilog dobilo kosovsko pitanje da Srbiji nije Rusije, a Kosovu Amerike?

Učestalo hvalisanje ministra spoljnih poslova Srbije, Ivice Dačića, da sve više zemalja povlači priznanje Kosova ukazuje na dobro poslovanje ovog ministarstva, a verujem da većini građana Srbije imponuje ova vest. No, koliko ovo poslovanje košta građane Srbije? Da li su zemlje koje su povukle priznanje Kosova učinile to iz ubeđenja ili ličnog interesa diplomata? Neki mediji su preneli da su strane diplomate zarad povlačenja priznanja Kosova od srpskih vlasti dobili izvesnu količinu novca, kakav je slučaj sa Centralnoafričkom Republikom. Da li je davanje mita i lobiranje srpskih vlasti deo prljave politike ili ne? Da li je ovo poslovanje spoljne politike Srbije  jalovo uzimajući u obzir da su zemlje koje povlače priznanje (Granada, Liberija, Togo, Lesoto, Surinam, Sao Tome i Principe, Burundi, Gvineja Bisao, Papua Nova Gvineja  itd.) zavisne od velikih sila poput Amerike kada se glasa u UN? Da li je stvaran broj zemalja koje su povukle priznanje zaista 15 ili je taj broj manji kako tvrdi kosovski ministar spoljnih poslova, Behgjet Pacolli? 

Pacolli je pokušao da na tviteru demantuje brojna povlačenja, a Dačić je izbacivao potpisane note o povlačenju. Ova situacija je izgledala kao prepirka dece na društvenim mrežama, pokušaj da se kupi javno mnjenje, da se ukaže na aktivnosti i jednog i drugog ministarstva. Ukoliko se nastavi niz povlačenja priznanja Kosova, sasvim sigurno da se vlastima u Prištini to neće svideti i da će morati za svoj narod da nađu neki alibi. Demantovanje putem tvitera neće biti dovoljno.

Koliko god mi se činilo da povlačenje priznanja Kosova može doneti neku prevagu na srpsku stranu, iskustvo mi kaže da su ova povlačenja uglavnom afričkih država irelevantna. Kosovu zapravo i nisu potrebna priznanja nekih afričkih država, već države Srbije, ali je takođe važno da bude priznato u svetu, da dobije stolicu u UN. Siguran sam da međunarodan faktor ovde igra bitnu ulogu i da li će Srbija priznati Kosovo odlučiće neko sa strane, Srbija sigurno ne. Predmet pregovora izmedju srpske i albanske strane su izleda samo trgovina sa imovinom, ljudima, preduzećima. Ko bude jači, lukaviji, inteligentniji on će pobediti, dok za pitanje državnosti neće imati privilegiju ni Srbi ni Albanci da biraju.

Smatram da je Srbija pogrešila 2008. godine što nije Kosovo proglasila okupiranom teritorijom, kada su kosovski Albanci proglasili nezavisnost. Srbija je ušla u pregovore sa Kosovom, što je na neki način priznavanje. Sad Srbija traži od neke Liberije, Surinama da povuku priznavanje tog istog Kosova. Ovo je sasvim suludo, no dobro, ako će ovo spečiti ulazak Kosova u UN. Stolica u UN je zaista od velikog značaja, tako da ovaj cilj opravdava sredstva. Ako se sredstvima lobiranja služi jedna Nemačka, Rusija, Amerika, pa zašto ne bi i Srbija.

Kosovo je mnogo toga uradilo da bi zaokružilo svoju državnost, ali na sam proces zaokruživanja državnosti utiče Srbije. U ovoj sabotaži Kosova izgleda da najveći uspeh ima ministarstvo inostranih poslova Srbije. U narednom periodu može uslediti stagnacija napredovanja Kosova na međunarodnom planu. Ishod sve većeg broja država koje su povukle priznanje Kosova će, sasvim sigurno, napraviti jaz u saradnji Srbije i Kosova, a ukoliko se nastavi niz, stvoriće se nestabilnost kod prištinskih vlasti, a samim tim i nepoverenje građana.

Trajna strategija Srbije da lobira u svetu za svoje interese se može ispostaviti kao dobra, iako su mi upornost, istrajnost, dugoročni ciljevi svojstveniji za kosovske Albance. Oni su na ovaj način i dobili mnogo toga. Da li će na kraju dobiti i priznanje od Srbije ostaje nam da vidimo u godinama koje su pred nama.

SHARE