Predizborni sporazum, geopolitika u službi kampanje

Pominjanje sporazuma na predizbornom skupu američkog predsednika u smislu velikog uspeha Trumpove diplomatije je odličan dokaz i jedini pokazatelj čemu zapravo taj sporazum služi. Kako je javno mnjenje u SAD osetljivo na temu širenja demokratije u svetu bilo je potrebno da se i sadašnja administracija predstavi kao neko ko je uspeo da i na nekim dalekim meridijanima donese mir i stabilnost kao i mnoge administracije pre njih.

0
41

Početkom septembra u Beloj kući je potpisan sporazum koji je najavaljivan kao veliki, potpisan kao veliki, i promovisan kao veliki, ali u suštini njegova veličina zavisi samo od onoga što će on doneti kao posledice njegove primene. A znajući kako primena kod nas ume da se oduži, posledice svega potpisanog ćemo čekati još mnogo dugo. 

Medjutim odmah nakon potpisivanja pokazalo se šta je zapravo bio jedini cilj cele predstave. Pominjanje sporazuma na predizbornom skupu američkog predsednika u smislu velikog uspeha Trumpove diplomatije je odličan dokaz i jedini pokazatelj čemu zapravo taj sporazum služi. Kako je javno mnjenje u SAD osetljivo na temu širenja demokratije u svetu bilo je potrebno da se i sadašnja administracija predstavi kao neko ko je uspeo da i na nekim dalekim meridijanima donese mir i stabilnost kao i mnoge administracije pre njih. Ali, kako sporazum nema vremensko ograničenje za implementaciju, vrlo je verovatno da će biti aktuelan još mnogo dugo i kao takav će predstavljati dobar argument u rukama samog tvorca, američkog predsednika. Za ostale aktere niko nije garantovao da će od njega imati beneficije, to je barem svima jasno. Ako se pogleda sadržina sporazuma, vrlo je verovatno da će se i jednoj i drugoj ugovornoj strani upravo ovaj sporazum obiti o glavu. 

S obzirom da je veći deo sporazuma baziran na ekonomskim temama, ostaje nada da će makar običan narod imati neku korist od svega toga, ali, kako prilike kod nas nisu kao u ostatku sveta, ne treba gajiti prevelike nade u taj boljitak. 

Izrael će priznati Kosovo, i to je diplomatkski gubitak za Srbiju, ali moramo imati u vidu da je izraelska diplomatija takva da priznanje i ne znači puno, već saradnja i razvijanje odnosa na svih poljima. Uostalom Izrael priznaje sve arapske države u svom susedstvu, ali nema razvijene diplomatske odnose sa većinom njih. Tako da ovaj potez ne treba gledati ni kao uspeh ni kao neuspeh jer to zavisi samo od interesa Izraela kao jedne od najmoćnijih država sveta iako je to na prvi pogled neprimetno. 

Gradnja autoputeva, energetika, graničnih prelaza i još mnogo toga su samo paravan svemu onome što je zapravo ovaj sporazum. On je jednostavno korak unazad za obe strane ma koliko to izgledalo apsurdno u ovom trenutku. Jer sporazumom su obe strane obavezane na mnogo stvari za koje su tvrdili da su crvene linije. A i sama primena je neizvesna pa ostaje da čekamo kao i za sve drugo, iako je vrlo izvesno da će odredbe ovog sporazuma tokom primene doživeti još mnogo izmena dok se ne sprovedu u delo. 

I jedna i druga strana su imali najbolje namere za svoje narode i države ali sam sastanak i sporazum su ipak nešto drugo. To bi se moglo opisati poslovicom Senatores boni viri, senatus autem, mala bestia*. 

Opet se na kraju ipak pokazalo da onaj koji je od početka kreirao tok krize ima jedini i isključivi uticaj na njeno rešavanje a svi ostali mogu da se bave tehničkim i manje važnim pitanjima. Mnogo će vode proteći Ibrom dok se ovde shvati gde smo mi u stvari na nečijoj mapi.

A do tada svi na jezero Gazivode ….. ili Ujmani …. ili Jezero Trump!

Napomena: Mišljenja i stavovi izneseni u ovom tekstu su isključivo autorski i ne predstavljaju nužno stavove i mišljenja New Perspektive.

*
Senatori su dobri ljudi, ali senat je opaka zver.

SHARE