Predsednikov poslednji dah

Umesto da se kaže “Kosovo ne može više da čeka!” kao podržavajući argument za ideju podele zemlje,  mameći ideju da je svet pred jednim istorijskim momentom (a u stvari, sve što se pominje je da su izbori za Evropski parlament, koje će bez ikakvog problema ponovo dobiti partije centra, u maju), treba reći “Thaçi ne može više da čeka!”

0
288

“Kosovo ne može više da čeka!” kažu oni koji zastupaju podelu Kosova želeći da putem ovakvih izjava izmame osećaj da oni znaju nešto što mi ostali ne znamo, ali da ne mogu da kažu u javnosti. Jedina stvar koja ne može da se kaže u javnosti je da oni služe jednom propalom političaru kao što je Hashim Thaçi, koji je imao sedam godina  da bude kreativan i da pruži jednu ideju koja bi mogla da bude prihvaćena od srpske strane. Prema tome, Kosovo može da čeka. I treba da čeka jedno kredibilnije i odgovornije rukovodstvo kako se ne bi ugrozila budućnost zemlje produbljavanjem političkih polarizacija kao rezultat jednog užurbanog i neprihvatljivog sporazuma. 

Ideja podele Kosova je rezultat sedam godina pregovaranja bez političke vizije. Thaçi nikada nije shvatio da nije dovoljno da se kao pregovaračka strana osloni na alternative koje su nudili međunarodni posrednici, u ovom slučaju EU, pa, prema tome, je trebalo da preuzme odgovornost i da sadržajno da svoj doprinos tome. Žeđ za vlašću ga je oslepila.  Mislio je kako jedan mucajući robot sa skromnim rečnikom može postići dobre rezultate za zemlju. Ali, on je doživeo poraz za porazom. Gledano sa ove tačke gledišta, podela Kosova nam izlazi kao rezultat posredničke mutavosti EU i nepismene mutavosti Thaçija.

Ovaj čovek je u zemlji, takođe, doživeo oštro suprotstavljanje u vezi sa “Asocijacijom opština sa većinskim srpskim stanovništvom” uopšteno poznatom kao “Zajednica”. Kao što je bio slučaj sa podelom Kosova, on nije uspeo da ovu asocijaciju obrazloži u javnosti, pa je njeno nesprovođenje onda bilo praćeno nizom nesprovođenja ostalih sporazuma od srpske strane. Ne treba zaboraviti da, isto kao što danas brani ono što on naziva ‘korigovanje granica’, on je branio i ono što je opozicija silom nazivala ‘Zajednica’. Thaçi se danas, što se tiče Zajednice, pozicionirao zajedno sa Pokretom Vetëvendosje, koji je na potpuno nerazuman način nazivao to “bosnizacijom Kosova”.

Međutim, ovo trpno, pasivno učešće u pregovorima je stvorilo jedno deluzorno stanje u našem društvu. Niko ne shvata neophodnost priznanja Kosova od strane Srbije da bismo napravili jedan veliki hop sa subjektivitetom zemlje, finalnim skokom ka tome da budemo nezavisni. Ljudi na čudan način veruju Thaçiju od 2008. godine, kada je lagao (da bi i samom sebi naudio, kao jedan političar bez vizije) da je pitanje nezavisnosti završeno pitanje kako ne bi narušio radost i entuzijazam građana zemlje.   

I ljudi, uopšteno gledano, nastavljaju da zamišljaju Thaçi-ja kao jednog makijavelističkog lidera, kao jednog veštog i spretnog lidera. Ali i kao lažljivca. I čini se da se Thaçiju sviđa tako nešto. Međutim, on zaboravlja da ovde nije u nekom privatnom kutku na pijaci, u gradu ili ko zna gde, nego u javnosti, i da mu se izjave beleže. Onaj ko je smatran za lažljivca u javnoj sferi, beznačajan je i bez vlasti. Pa, prema tome, Thaçi se danas nalazi na kraju, imajući u vidu da nema redovni politički diskurs, i konačno će mu biti ukinuta i dosadašnja međunarodna podrška.   

Umesto da se kaže “Kosovo ne može više da čeka!” kao podržavajući argument za ideju podele zemlje, mameći ideju da je svet pred jednim istorijskim momentom (a u stvari, sve što se pominje je da su izbori za Evropski parlament, koje će bez ikakvog problema ponovo dobiti partije centra, u maju), treba reći “Thaçi ne može više da čeka!”

Sadašnji predsednik Kosova je taj koji se nalazi na poslednjem izdisaju kao političar koji će bez sumnje biti delegitimisan kao pregovarač od strane  međunarodnih predstavnika, što je jedina funkcija koja ga drži u životu i na unutrašnjoj političkoj sceni.

SHARE