Prihvatljivi

Kako se došlo do toga da je Albin Kurti sa svojim populističkim istupanjima, a često i radikalnim stavovima i akcijama, odjednom postao prihvatljiv kako biračima, tako i međunarodnom faktoru koji, budimo iskreni, ipak ima odlučujuću reč na Kosovu?

0
103

Od 1999. godine, pa sve do danas Kosovom uglavnom vladaju „političari“ koji su proistekli iz OVK. Takozvano „ratno krilo“ na kosovskoj političkoj sceni. Istina, smenjuju se, malo su jedni na vlasti, pa malo u opoziciji, a ovi drugi na vlasti, pa se opet okrene. Kada su jedni u Hagu, drugi vladaju, pa se malo posvadjaju, pa se mire, i tako u krug.

Organizacija koja preti da razbije taj začarani krug je pokret Albina Kurtija „Samoopredeljenje“. Poslednjih godina je izuzetno dobio na značaju na kosovskoj političkoj sceni, njegove populističke izjave nailaze na plodno tle u biračkom telu (kao i svuda u Evropi poslednjih godina), te sada pred predstojeće vanredne parlamentarne izbore važi za jednog od favorita za premijersku poziciju.

Kako se došlo do toga da je Albin Kurti sa svojim populističkim istupanjima, a često i radikalnim stavovima i akcijama, odjednom postao prihvatljiv kako biračima, tako i međunarodnom faktoru koji, budimo iskreni, ipak ima odlučujuću reč na Kosovu? Dobro, za birače je jasno. Gde god je kriza, gde god je većina građana čak i socijalno ugrožena, ovakvi populistički pokreti apriori imaju podršku naroda obećavajući laka i brza rešenja, a u slučaju Samoopredeljenja to još više podstiče „čvrst“ stav prema Srbiji. Čvrst stav… ja bih ipak to pre nazvao jakim rečima. U redu, u cilju promovisanja svog čvrstog stava, Samoopredeljenje je imalo određenih akcija uperenih protiv „Plazme“, protiv tabli sa natpisima i tako toga. Međutim, činjenica je da da bi postao prihvatljiv za međunarodnu zajednicu, Albin Kurti je morao da pristane na neke kompromise. I to je nesporno. Da bi bio prihvaćen kao premijer Kosova od strane sponzora kosovske nezavisnosti, on mora da pristane na povlačenje taksi nametnutih na robu iz Srbije i BiH u novembru prošle godine, te da nastavi dijalog u cilju postizanja konačnog sporazuma sa Srbijom, na čemu toliko insistiraju sve zapadne sile. I čini se da im se prilično žuri, što znači da mora da se dela odmah nakon formiranja nove Vlade. Da nije pristao na te ustupke u odnosu na svoju retoriku, sigurno je da se uopšte ne bi ni razmatrao kao moguće prihvatljiv kandidat za premijera.

Jedna njegova izjava mi je zapala za oko ovih dana, gde je izjavio da će, ukoliko budu dobili mandat, raditi na stvaranju „pravne države“, ali i odmah započeti dijalog sa lokalnim Srbima. To prosečnom, prosečno informisanom albanskom biraču, verovatno zvuči logično i ispravno. I verovatno će mu doneti određeni broj glasova. Ali, zna Albin da Kosovo ne treba da rešava problem sa lokalnim Srbima. Sa njima, toliko koliko ih je ostalo, može kako hoće. Zna Albin i da nema niti jednog “lokalnog” Srbina koji nije gotovo u potpunosti zavisan od države Srbije i koji bi doneo bilo kakvu odluku koja je u suprotnosti sa stavovima Republike Srbije. Zna Albin i da, sve i da nađe sagovornike među “lokalnim Srbima”, to ne rešava pitanje zaokruživanja kosovske nezavisnosti i da je to moguće samo uz dogovor sa Republikom Srbijom.

Sve to on zna i sve to će on i raditi ako dođe na vlast, moraće. Ali ništa od toga neće reći biračima u kampanji. Nije popularno. Izjednačiće ga sa Thaçijem. A na kraju krajeva, pa izbori su, kampanja je, ko još govori istinu?

Kosovo, ko god da pobedi, nije govorio istinu u kampanji. Srećno!

SHARE