Pristup dijalogu sa Srbijom kao izvor legitimiteta za kosovske vlade

Sada, sa formiranjem nove vlade predvođene od strane LDK-a, kao što se očekivalo, čini se da će se ponovo nastaviti jedan mnogo tradicionalniji smer međunarodnih odnosa ponovnom stabilizacijom odnosa sa SAD-om i ponovnim vraćanjem na konstruktivnost u odnosima sa EU, što se tiče napora tokom procesa dijaloga. Kao što se i očekivalo, LDK se pokazuje malo umerenijom i konzervativnijom i u međunarodnim odnosima. 

0
89

Dijalog između Srbije i Kosova ne samo da se može percipirati kao jedan veoma značajan proces za normalizaciju odnosa između dve države, nego se u isto vreme pretvorio u jednu vrstu izvora legitimiteta za kosovske vlade, bar, u najmanju ruku, posmatrano sa gledišta međunarodnih mehanizama. Tokom godina nismo uvideli postojanje bilo kakvog pokazatelja legitimiteta vlade za narod Kosova (kao što se tradicionalno i poima rečlegitimitet), kao rezultat ponašanja različitih vlada tokom procesa dijaloga. Međutim, imamo empirijske podatke ili ih, barem, u najmanju ruku, možemo tako tumačiti, da je ponašanje vlade u procesu dijaloga u stvari uticalo na način na koji je međunarodni faktor percipirao određenu vladu. Jednstavnije rečeno, ponašanje određene vlade koje nije smatrano dovoljno konstruktivnim u ovom procesu, je dovelo do toga da ta vlada prevremeno prekine svoj mandat. Ovo uviđamo kada analiziramo dve poslednje vlade na Kosovu, a, takođe, i projektovanjem ponašanja nove vlade koja samo što je formirana stvaranjem koalicije čiji su članovi LDK, AAK, NISMA, Srpska lista i predstavnici manjinskih zajednica. Pre nego što sagledamo slučajeve o kojima je reč, mi ne možemo reći da je postojala uzročno-posledična veza u kojoj je proces dijaloga direktno uticao na smenu jedne vlade. Međutim, postoji tendencija da nekonstruktivno ponašanje vlada u odnosu na međunarodni faktor u vezi sa ovim procesom čini da tim vladama mandate istekne pre vremena. 

Kada govorimo o prethodnoj vladi, predvođenoj od strane Ramusha Haradinaja, koja će po svemu sudeći biti zapamćena po snažnom otporu u vezi sa taksom od 100% na robu koja dolazi iz Srbije, što je smatrano nekontsruktivnim za potrebe dijaloga, pošto je efektivno blokiran celokupan proces. Ne ulazeći u to da li je ovaj korak bio ispravan ili nije, treba istaći da je Haradinaj ubrzo dobio poziv za Hag i nakon toga je bio primoran da podnese ostavku. Na ovaj način, čini se da je uslovljavanje od strane Haradinaja bilo osuđeno na neuspeh, pošto njegov odrečni stav neće biti prihvaćen od strane međunarodnog faktora i  biće potrebno postići jedno rešenje što se tiče procesa dijaloga sa Srbijom. Dakle, na ovaj ili na onaj način, gospodin Haradinaj nije imao podršku i ne bio mogao računati na podršku za odluku koja ne bi doprinela potrebama procesa dijaloga. 

Kurtijeva vlada, iako kratkotrajna, se suočila sa ogromnom međunarodnom uključenošću i pritiskom okarakterisanim  značajnim uticajem SAD-a na ovaj proces. Iako opet ne postoji uzročno-posledična veza između završetka mandata, upravljanje g. Kurtija je okarakterisano jednim odbojnim stavom kada je bilo reči o potpunom ukidanju takse bez uslovljavanja, kao i jednim veoma nekonvencionalnim i neposlušnim stavom prema Sjedinjenim Državama što se tiče napora za postizanje jednog sporazuma sa Srbijom. Vredi istaći da LDK nije držala takav stav kao partner vladajuće koalicije. Interesantno je da je u ovom slučaju SAD, preko svog ambasadora na Kosovu, Philipa Kosnett-a, podržao zahtev za izglasavanje nepoverenja vladi i na taj način se i srušila Kurtijeva vlada, koju je okarakterisao nedostatak saradnje sa specijalnim izaslanikom predsednika Donalda Trump-a za dijalog, Richarda Grenella.

Sada, sa formiranjem nove vlade predvođene od strane LDK-a, kao što se očekivalo, čini se da će se ponovo nastaviti jedan mnogo tradicionalniji kurs međunarodnih odnosa ponovnom stabilizacijom odnosa sa SAD-om i ponovnim vraćanjem na konstruktivnost u odnosima sa EU,što se tiče napora tokom procesa dijaloga. Kao što se i očekivalo, LDK se pokazuje malo umerenijom i konzervativnijom i u međunarodnim odnosima.  Uprkos tome, bez obzira na tošta će se desiti, jedna stvar izgleda sigurna: čini se da su način na koji je jedna vlada percipirana od strane međunarodnog faktora i njena sudbina usko vezani za proces dijaloga.   

Napomena: Mišljenja i stavovi izneseni u ovom tekstu su isključivo autorski i ne predstavljaju nužno stavove i mišljenja New Perspektive. 

SHARE