Propagandni rat

Indikativno je da su i kosovski i srpski mediji ovom temom počeli da se bave gotovo kao po komandi. Odjednom nema vesti koja se pojavi u Srbiji, a da se ne spominje „humanitarna katastrofa“, kao i na Kosovu da se ne spominje zavera Srbije, pakleni plan, itd, itd.

0
128

Proces normalizacije ili kako sam ga jednom prilikom nazvao – proces nenormalizacije odnosa između Srbije i Kosova ovih dana dostiže tačku ključanja. I vama čudno? Normalizacija, a tačka ključanja? Eto, čak i to smo uspeli. Proces normalizacije odnosa ili „pregovora Beograda i Prištine“ ako vam je draže, traje evo već sedmu godinu. Za to vreme postiglo se mnogo toga: mnogo stvari je dogovoreno, mnogo obećanja je dato, mngo toga što je dogovoreno i obećano nije sprovedeno i ispunjeno, ali je zato mnogo toga učinjeno da proces normalizacije lagano preraste u proces nenormalizacije i da se sav taj proces dovede u ćorsokak.

Kako vreme odmiče, kako pregovori teku, trebalo bi da se temperatura u odnosima Srbije i Kosova polako spušta, da sve razumnije prihvatamo stavove druge strane i da zajedno dođemo do nekog rešenja koje je najmanje neprihvatljivo za obe strane. Umesto toga, dobili smo blokadu procesa, nenormalne carinske namete, „humanitarnu katastofu“  na severu nakon sedam meseci od kako su uvedeni ti zaista nenormalni carinski nameti na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine. Upravo ovo poslednje, humanitarna katastrofa, ovih dana okupira medije, podjednako u Srbiji i na Kosovu. Čini se da je propagandna mašina došla do tačke pregrevanja ovih dana kuvajući sve te, pa reći ću, sulude tekstove.

Sa jedne strane imamo Kosovske medije koji se nikada više bave severom Kosova i izveštavaju kako je sve to jedan pakleni plan Srbije da izazove krizu na Kosovu i kako nestašica namirnica zapravo nema. Kada bi makar delimično uradili svoj posao i zavirili u radnje na severu Kosova, videli bi da to baš i nije tako. Nestašice ima. To je jedino činjenica. Nestašica lekova već dugo traje na severu Kosova i ljudi su već navikli na to, iako to nije baš normalno stanje na koje bi se trebalo navići. Ali sada i osnovne prehrambene namirnice nedostaju u radnjama. I svaki medij koji želi da bude profesionalan bi tako i trebao da izvesti. Druga stvar je kako je došlo do te nestašice, ko je izazvao, ko je forsira i koja je zapravo pozadina svega toga. I to se može analizirati, naravno, ali to ne isključuje činjenicu da nestašice, ipak, ima i da su ovi mediji prilično neprofesionalni u izveštajima po ovom pitanju. Drugi primer koji mi je takođe zapao za oko je vest koja nije vest, već bi mogla da bude vest. Naime, naišao sam na „ekskluzivno otkriće“ kako će Srbija tvrditi da je jezero Gazivode zatrovano. Dakle to niko nije izgovorio, događaj koji je tema vesti se nije desio, ali je od toga ipak napravljena vest?! Ja zaista nisam iz struke, ali meni malo neverovatno zvuči da je vest nešto što se nije desilo.

Sa druge strane, takođe, imamo srpske medije koji (mogu reći već tradicionalno) prenose neku svoju istinu o situaciji na Kosovu. Ako imamo u jednoj krajnosti kosovske medije koji tvrde da nestašica na severu Kosova nema, u drugoj krajnosti su srpski mediji koji bezmalo kao da izveštavaju o apokalipsi. I to sve sedam neseci od trenutka kada su uvedene takse na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine.

Indikativno je da su i kosovski i srpski mediji ovom temom počeli da se bave gotovo kao po komandi. Odjednom nema vesti koja se pojavi u Srbiji, a da se ne spominje „humanitarna katastrofa“, kao i na Kosovu da se ne spominje zavera Srbije, pakleni plan, itd, itd.

Svedoci smo kroz istoriju šta je medijska propaganda u stanju da izazove. Imamo razne primere, od II Svetskog rata, do događaja na Kosovu 2004. godine. Ni u jednoj situaciji kroz istoriju, ništa dobro.

SHARE