Realnost, propaganda ili nešto sasvim treće

0
115

Da je u poslednjih nekoliko meseci mera normalnosti pala previše nisko da bi bila vidljiva to je svima jasno, ali ono što zabrinjava je to što narod, kao krajnji konzument posledica odluka vlasti, počinje da stanje shvata kao normalno i postepeno se privikava na njega. Priče koje ovih dana okupiraju medijski prostor kako na televiziji tako i na internet portalima je moguća humanitarna katastrofa na severu Kosova.

Realno sagledavajući situaciju lagano se ide ka takvom scenariju što je do pre samo nekoliko meseci bilo potpuno nezamislivo ali upravo potezi jedne strane su doveli do svega ovoga. Takodje, bilo je nezamislivo da u 21-om veku jedan narod u jednoj državi dodje u stanje da čeka u redu za litar mleka ili veknu hleba. Ali i to nam se dešava i to je nažalost realnost. Iako mediji, zavisno od političkog opredeljenja urednika, krive jednu ili drugu stranu, realnost je ta koju ne možemo da ne vidimo, ona je tu i trpimo je svi na isti način.

Da bi se opravdali postupci vlasti iz Prištine, premijer istih je pokušao da kroz opravdanje provuče i još jednu kategoriju, a to je trgovina oružjem i narkoticima. Pod opravdanjem da ne želi da dozvoli da se kamionima prevozi oružje i droga na Kosovo, pa je zato pojačana kontrola na granici, premijer je celo pitanje na krajnji način banalizovao. Ali ovo je klasičan oblik propagande i pokušaj da se besmisleni postupci opravdaju na krajnje licemeran način. A da sve to bude još licemernije, premijer je sve ovo izneo kroz zavodljivi šeretski osmeh koji nimalo nije primeren.

I kao treća mogućnost kojom bi moglo da se sve ovo opravda je nešto što izgleda stoji u senci i što je zapravo krajnji i jedini cilj, ili bolje reći jedini kreator svega ovoga. A to je zapravo neko treći, ni Beograd, ni Priština, nego neki drugi glavni grad. Iskreno govoreći, na to treće, a zapravo prvo mesto, ima mnogo pretendenata – volji i shvatanjima čitaoca prepuštam odabir – ali smer u kom se stvari kreću je takav da koga god da odaberete nećete pogrešiti. Svima je postalo jasno da dešavanjima na ovim prostorima odavno ne gospodare lokalne vlasti već neko mnogo veći i sa mnogo veće udaljenosti.

Humanitarna katastrofa je tu, iako smo se, po principu kuvane žabe, lagano navikli na nju i ne primećujemo je. Apoteke ne rade već nekoliko dana, hleba, mleka i ostalih namirnica je sve manje ili ih uopšte nema u prodavnicama, i kao glavni začin, a to je panika, polako se uvlači u narod i čini situaciju daleko dramatičnijom. Kome je u interesu sve ovo videćemo na kraju, ali ko god da je ne misli dobro ni samom sebi a kamoli drugome. 

SHARE