Regulisanje odnosa Kosovo-Srbija van procesa dijaloga

Država Kosovo ima odgovornost za čuvanje i osnaživanje koncepta multietničke države, radeći na integraciji srpske manjine, a, sa druge strane, i Srbija ne treba da rizikuje da ošteti svoj imidžulažući napore da minira realnost nezavisnosti Kosova.

0
266

Iako se razgovori između Kosova i Srbije smatraju vitalnim u procesu normalizacije, možemo da tvrdimo da bi obe države trebalo da uzmu u obzir da, izvan ovog procesa, poseban značaj ima činjenica koliko ove države čuvaju stabilnost dosadašnjih međusobnih odnosa.   Posebno se treba fokusirati na napore Kosova da pruži najbolji mogući socio-ekonomski ambijent i politička prava za sve manjine, posebno za srpsku manjinu, i na stopiranje srpske države u pokušaju da minira nezavisnost Kosova.

U sklopu napora ka osnaživanju države Kosovo, shodno početnim zahtevima međunarodne zajednice za stvaranje jedne multietničke države, Kosovo ima potrebu da snažno radi u pravcu integracije svih manjina u svakodnevnoj realnosti. Dakle, postizanje jednog sporazuma u okviru dijaloga, ne uzimajući u obzir poziciju srpske manjine na Kosovu, bi pretvorilo ovaj sporazum u jedan normativan dokument, bez nekog realnog efekta. U ovom kontekstu, i u slučaju da država Kosovo zastane u procesu dijaloga, sa srpskom državom bi trebalo raditi u pravcu regulisanja odnosa van ovog procesa, fokusirajući se na regulisanje života građana putem jedne saradnje konstruktivnije prirode. 

Uprkos tome, postoji potreba da razložimo pojam “konstruktivna saradnja između država.” Možda na najprostiji mogući način, ovo bi podrazumevalo takvo ponašanje država kakvo bi doprinelo uzajamnom i unutrašnjem razvoju, ali i načinu na koji bi i Kosovo i Srbija predstavili sebe ispred međunarodne zajednice. Država Kosovo bi ovo mogla ostvariti preko povećanja fleksibilnosti po pitanju takse, olakšavajući na ovaj način proces dijaloga. Iako ovo pitanje ima značajne ekonomske implikacije za državu Kosovo, treba imati u vidu da je uklanjanje takse jedno pitanje oko kojeg je međunarodna zajednica bila vrlo glasna. Dalje, država Kosovo bi trebalo da, izvan zakonskih određivanja, radi na tome da se srpska zajednica što bolje integriše u svakodnevni ekonomski i socijalni životu, omogućavajući da Srbi u velikoj meri budu deo Kosova, a ne samo da se smatraju enklavama koje imaju poteškoće da se pretvore u sastavni deo države Kosovo.

Sve dok država Kosovo ulaže napore da radi na poboljšanju odnosa sa srpskom državom, srpska država bi trebalo da se usredsredi na ograničavanje ponašanja koje pokušava da delegitimiše nezavisnost države Kosovo. Ovo ponašanje ne doprinosi miru na Balkanu, nego, iznad svega, promoviše državu Srbiju kao jednu opstrukcionističku državu, koja ne poštuje norme ponašanja u međunarodnim odnosima za poštovanje suvereniteta država. Dovoljan napredak države Kosovo, uzimajući u obzir broj priznanja, na jedan način potvrđuje legitimnost državnosti Kosova. Dakle, unutar ili izvan procesa dijaloga, odnos između Kosova i Srbije samo nastavlja da biva oštećen praksama koje imaju karakter blokade. 

U procesu dijaloga, Kosovo i Srbija nastavljaju sa svojim realističnim pristupima, usredsređeni na zaštiti svojih pozicija. Dok ovo nastavlja da odlaže proces dijaloga, treba smatrati da će obe države raditi u tom pravcu da bar najmanje očuvaju i poboljšaju sadašnje stanje, u kojem države imaju u vidu koristi od saradnje. Država Kosovo ima odgovornost za čuvanje i osnaživanje koncepta multietničke države, radeći na integraciji srpske manjine, a, sa druge strane, i Srbija ne treba da rizikuje da ošteti svoj imidž ulažući napore da minira realnost nezavisnosti Kosova. Ovi aspekti odnosa Kosovo-Srbija su postojali i pre procesa dijaloga i treba imati u vidu da treba da se smatraju minimalnim zahtevima, koji otvaraju put za ostvarivanje sporazuma Kosovo-Srbija.

SHARE