Rezolucije, korigovanje granice i konačan sporazum 

Debata o inicijativi predsednika Thaçija za postizanje jednog konačnog sporazuma sa Srbijom putem korigovanja granica je nastavila da bude u žiži medija na Kosovu i tokom oktobra meseca. 

0
239

Početkom oktobra meseca, mediji su objavili da su partije vladajuće koalicije izradile jednu rezoluciju sa 6 tačaka koja je imala za cilj da bude platforma kojom bi se Kosovo predstavilo u dijalogu sa Srbijom. U prvoj tački Rezolucije za finalizaciju dijaloga između Republike Kosovo i Republike Srbije za normalizaciju odnosa između dve države insistiralo se na tome da se dijalog između Kosova i Srbije zaključi jednim pravnim sporazumom koji je međunarodno obavezujući i koji podrazumeva uzajamno priznavanje obeju država. Štaviše, u ovoj tački se dodaje da su granice Kosova “nepovredive” i da se o njima “ne može pregovarati”. Tačka br. 5 određuje mandatiranje kosovske delegacije za razgovore sa Srbijom, gde bi, pored predstavnika pozicije, 4 predstavnika bila iz opozicionih partija, odnosno LDK, PSD, VV i Alternativa. Putem ove rezolucije, Skupština Kosova je određena kao vrhovni autoritet za ratifikaciju bilo kakvog pravnog međunarodnog sporazuma između dve države. Prema navodima novine Metro, ova rezolucija bi zvanično otvorila i mogućnost za postizanje sporazuma o teritoriji preko tačke 6 koja glasi ovako: “Skupština Republike Kosovo sa 2/3 svih poslanika ratifikuje međunarodne sporazume u vezi sa sledećim pitanjima: teritorija, mir, alijanse, politička i vojna pitanja. Ali, putem jedne objave na Facebook-u, premijer Ramush Haradinaj je rekao da upravo zbog ove tačke (6) kao i one prve tačke, postaje jasno da su granice Kosova ”nepovredive i da o njima nema pregovora”.

Protiv ove rezolucije je odmah istupila partija LDK, objavila je Gazeta Express. Generalni sekretar ove partije, Ismet Beqiri, je rekao da ne vide nijedan razlog zašto bi podržali ovu rezoluciju i da je partija LDK već bila predložila jednu rezoluciju koja zabranjuje predsedniku Thaçiju ili bilo kome drugom da pregovara o teritoriji Kosova. Koha.net je objavila da su se i dve ostale opozicione partije, VV i PSD, izjasnile protiv ove rezolucije, koja, prema njihovim rečima “ima za cilj osnaživanje Thaçija u dijalogu”. S druge strane, RTK je objavila da je predsednik Skupštine Kosova, Kadri Veseli, poslao pozivnice svim čelnicima partija u opoziciji da se sastanu 11. novembra u Skupštini da bi razgovarali o usklađivanju stavova o ovoj rezoluciji sa ciljem postizanja jedne unutrašnje političke kohezije neophodne za “osnaživanje pregovaračke pozicije Kosova.” Ovom pozivu, prema navodima medija, su se odazvale samo opozicione partije PSD i Alternativa. Krajem oktobra meseca održana je izvanredna sednica sazvana od strane LDK, gde su predstavljene obe rezolucije. RTK je izvestila da nije bilo kvoruma za stavljanje na glasanje ni jedne od njih. 

Konačni sporazum putem preko korigovanja granica 

U jednom intervjuu za Zona B, Klan Kosova, savetnik predsednika, Bekim Çollaku, je rekao da je o mogućnosti jednog konačnog sporazuma sa Srbijom putem korigovanja granica počelo da se diskutuje od početka ove godine. Prema rečima Çollakua, ovaj scenario je bio među brojnim scenarijima  o kojima se razgovaralo, ali čija realizacija je opasna. Neki od scenarija koje je pomenuo uključuju podelu severa Kosova i proširenu autonomiju sa izvršnim nadležnostima za sever, koja bi bila slična Republici Srpskoj u Bosni. 

S druge strane, povodom usvajanja nacrta rezolucije o Kosovu od strane Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET), predsednik Hashim Thaçi je, putem jedne objave na Facebook-u, pozdravio ovo izglasavanje i rekao da AFET smatra  “potpuno mogućom opciju korigovanja granice između Kosova i Srbije, kao jedno kompromisno rešenje za konačan sporazum.”

Srpska televizija N1 je izvestila da je, prema navodima jednog istraživanja javnog mnjenja u Srbiji, 44 odsto građana Srbije protiv korigovanja (ili “definisanja”) granica između Kosova i Srbije, a njih 25 odsto su “za”. Televizija N1 je citirala predsednika Vučića koji je izrazio svoje iznenađenje rezultatima ovog istraživanja, pošto je on očekivao da će procenat onih koji su protiv biti značajno veći. Tokom rada Bezbednosnog foruma u Beogradu učesnici su razgovarali i o budućnosti dijaloga Kosovo-Srbija. New Perspektiva je izradila jedan sažetak diskusija gde je, između ostalog, predsednik Vučić rekao da, što se tiče ove teme, ima velikih razlika sa političarima iz Prištine dok je u međuvremenu pomenuo “bolne kompromise koji se zahtevaju u ovom procesu.”

Međunarodni faktori 

Što se tiče međunarodnog faktora, mediji su izvestili da je zamenik pomoćnika sekretara američkog Stejt Departmenta, Matthew Palmer, imao jedan sastanak – zatvoren za medije – sa svim čelnicima političkih partija. Izvešteno je da Palmer rekao prisutnima na sastanku da što pre dođu do jednog sporazuma sa Srbijom zato što ih SAD i EU neće zauvek čekati. U međuvremenu, u jednom intervjuu za Koha Ditore, u vezi sa procesom dijaloga Kosovo-Srbija, Palmer je rekao da američka administracija nema crvenih linija. Ali, uprkos tome, Palmer je najavio da oni neće “slepo prihvatiti svaki sporazum koji bi mogao da se postigne između dve strane i da Kosovo treba da ostane multietničko i posle sporazuma.”

Partija LDK je objavila da je nemačka kancelarka, Angela Merkel, odgovorila čelniku ove partije, Isi Mustafi, na jedno pismo koje je on poslao svetskim liderima gde je izražavao stavove LDK o dijalogu. Mediji su objavili da je u svom pismu kancelarka Merkel pisala da je veoma važno da Kosovo nastavi dijalog sa Srbijom, posredovan od strane Evropske unije, da gura napred normalizaciju odnosa i da debatu u vezi sa promenom granica  “i ja, kao i vi, pratim sa velikom zabrinutošću.”

Na samom kraju oktobra meseca, mediji su objavili da je 11. novembra predsednik Thaçi, pozvan od strane francuskog predsednika Emanuela Macrona za obeležavanje 100-godišnjice primirja u Prvom svetskom ratu gde će biti prisutan i predsednik Vučić. U jednom intervjuu za Klan Kosova, ministar spoljnih poslova, Behgjet Pacolli, je rekao da će se na ovom sastanku svetskih lidera i predsednika Thaçija i Vučića govoriti o normalizaciji odnosa Kosovo-Srbija, ali je RTK objavila izjavu predsednika Thaçija da se neće pričati o dijalogu. Uprkos tome, mediji su nastavili da izveštavaju će se na ovom sastanku, gde će biti prisutni i nemačka kancelarka, Angela Merkel i američki predsednik, Donald Trump, govoriti i o konačnom sporazumu između Kosova i Srbije.

SHARE