Saradnja iz nužde

Pandemija je u malom broju slučajeva primorala Srbiju i Kosovo da sarađuju, ali u stvarnosti dubokih podela ovo nije proizvelo neko približavanje između dve zemlje koje čekaju da postignu jedan finalan sporazum za normalizaciju odnosa.

0
88

Pandemija koronavirusa je primorala Kosovo i Srbiju da naprave određene poteze po pitanju saradnje, ali ne napravivši bilo kakav znak promene u više od dve decenije političke retorike, obe zemlječekaju da postignu jedan konačan sporazum koji bi ih odveo ka normalizaciji odnosa.

U jednoj vanrednoj situaciji i među dubokim etničkim podelama, Srbija je poslala ekipu od 75 lekara i 200 medicinskih sestara i tehničara da bi podržala srpsku zajednicu na Kosovu. Isto tako, Ministarstvo zdravlja Srbije je doniralo 1000 testova kosovskom zdravstvenom sistemu. 

Na početku pandemije, testovi za COVID-19 u opštinama pod upravom Srba počeli su da se šalju u Beograd, a neki od zaraženih prebačeni su u Srbiju na lečenje.

Međutim, kasnije su opštine sa većinskim srpskim stanovništvom počele sa sprovođenjem mera Vlade Kosova na osnovu preporuka od strane Nacionalnog instituta za javno zdravlje Kosova. Postupci srpskih opština su se promenili nakon što im je Srbija tražila da poštuju odluke o ograničenju kretanja.   

Lekarska komora Kosova optužila je vladu bivšeg premijera, Albina Kurtija, zbog dozvoljavanja ulaska lekara iz Srbije, rekavši da je to znak nepoverenja za lokalno osoblje. Ovo je postao jedan od napada opozicionih stranaka u Skupštini na vladu.

Kurti je prvo bio optužen, posebno od strane predsednika, Hashima Thaçija, da je dozvolio Srbiji da proglasi i zadrži kontrolu vanrednog stanja na severu Kosova i da je ugrozio suverenitet zemlje. 

Faik Hoti, portparol Ministarstva zdravlja, objasnio je da se saradnja uglavnom odnosila na uklanjanje međusobnih barijera za omogućavanje medicinske i finansijske pomoći u službi za reagovanje na pandemiju.

“Kosovo je dozvolilo kontrolisane posete monitorisanja od strane zdravstvenog osoblja iz Srbije u opštinama gde je većinsko stanovništvo srpske nacionalnosti, a, sa druge strane, Srbija je dozvolila da Kosovo finansijski pomogne opštine sa većinskim albanskim stanovništvom u dolini Preševa”, rekao je Hoti za New Perspektivu (NP).

U aprilu mesecu, bivši ministar zdravlja Kosova, Arben Vitia, i ministar zdravlja Srbije, Zlatibor Lončar, razgovarali su o suočavanju sa pandemijom putem video konferencije organizovane od strane Ministarstva spoljnih poslova Italije. Ministri su potvrdili da su razmenili gledišta i razgovarali o aktivnostima za suzbijanje pandemije.

Komunikacija među dvojicom ministara je podržana od strane američkih diplomata u Prištini i u Beogradu koji su naveli da “je ohrabrujuće videti ministre zdravlja koji sarađuju kao susedi kako bi služili zajednicama i štitili sve zajednice na Kosovu i Srbiji”.

Komunikacija na humanitarnom nivou u stvari predstavlja jedan od retkih koraka saradnje obe zemlje od pre dve decenije kada je vazdušna kampanja NATO-a 1999. godine okončala režim Slobodana Miloševića na Kosovu.

Ali, paralelno sa tim, strane su nastavile staru političku retoriku. Tokom obraćanja u Savetu bezbednosti UN-a, bivši ministar spoljnih poslova, Glauk Konjufca, je ponovio optužbe protiv Srbije za počinjene zločine i tražio je pravdu za žrtve. “Srbija jošuvek nije u stanju da prihvati jednu činjenicu: Međunarodni sud pravde u Hagu je u 2010. godini zapečatio legitimnost nezavisnosti Kosova”, rekao je  Konjufca.

Kasnije nisu prestajale optužbe protiv vlade za davanje dozvole za ulazak lekara i primanja testova na Kosovu, ali ministarstva zdravlja Kosova i Srbije su nastavila kontakte putem kancelarija za vezu i posredovanja diplomatskih i vojnih misija na Kosovu. 

U realnosti, ovaj mali broj slučajeva saradnje nije proizveo neko zbližavanje. Vlada Kosova je ukinula taksu i nakon toga je uvela reciprocitet koji je kasnije ukinut sa promenom vlade u Prištini kao rezultat pritiska da se ponovo započne dijalog koji je bio prekinut više od godinu i po dana.

Virus ne poznaje granice, ali granice tokom pandemije nisu mnogo poslužile državama da promene dosadašnji kurs. Pandemija na Kosovu, gotovo u celoj Evropi i šire, je naplatila i jedan politički danak.

U vreme kad su u mnogim zemljama vlade ostajale na dužnosti i izbori otkazani, Kosovo je obeležilo jedan od retkih slučajeva u vreme kriza kada je vlada pala zbog političkih sukoba. 

Politička borba se jošviše rasplamsala između predsednika i vlade. U svojoj najžešćoj bici viđenoj do sada protiv političkih protivnika, Thaçi je optužio Kurtija za anti-amerikanizam, dok je, sa druge strane, Kurti rekao da je on pao iz razloga što“nije prihvatio kompromise na štetu suvereniteta Kosova”.

Ukidanje reciprociteta pod pritiskom američkog izaslanika za dijalog, Richarda Grenella, za mnogo njih je postavilo pitanje između koga se vodi dijalog i pregovori za normalizaciju? Da li su razgovori između Kosova i Srbije ili između Kosova i SAD-a?

Bilo je obećanja da će Srbija ukinuti netarifne barijere u trgovini sa Kosovom i da će prekinuti kampanju protiv priznanja države Kosovo. Ali, ministar spoljnih poslova Srbije, Ivica Dačić, prošle nedelje je informisao da se zahvalio Alžiru za njegov stav protiv nezavisnosti Kosova.

Ni od vlade u Prištini niti od posrednika dijaloga, Richarda Grenella i Miroslava Lajčaka nije se čuo glas. 

Gëzim Visoka, profesor mirovnih studija i konflikta sa Univerziteta u Dablinu u Irskoj, kaže da na Kosovu nije bilo nijedne podesne diskusije o dijalogu. “Isto tako, jošuvek ne postoji jedan nacionalni konsenzus što se tiče suštinskih pitanja koje jedan sporazum može da obuhvati”, kaže Visoka za New Perspektivu.

Administracija američkog predsednika, Donalda Trumpa je 27. juna pozvala predstavnike Kosova i Srbije na sastanak u Vašingtonu, sastanak koji je anuliran nakon što je Specijalizovano tužilaštvo objavilo optužnicu protiv predsednika Thaçija za ratne zločine. 

U talasu glasova u porastu koji su sastanak u Vašingtonu videli kao izbegavanje dosadašnjeg posrednika ovog dijaloga, Evropsku uniju, šef za spoljnu politiku Evropske unije, Josep Borrell, je sazvao jedan sastanak u Briselu između predstavnika Kosova i Srbije.

Na Kosovu vlada jošuvek nije predstavila platformu za ponovni početak dijaloga koji je blokiran od novembra meseca 2018. godine, pošto je Kosovo uvelo taksu od 100% na proizvode iz Srbije i do sada se ne zna kada će početi ili šta će imati na stolu ovaj“ponovni početak dijaloga”. Američki izaslanik je najavio stvaranje jedne ekonomske zone između Kosova i Srbije, dok u međuvremenu ostaju mnoga pitanja oko toga šta može da obuhvati jedan finalan sporazum između dve zemlje.

Šef evropske diplomatije, Borrell, je nedavno rekao da ako blok ne može da reši problem Kosovo-Srbija, “ne možemo tvrditi da smo jedan geopolitički faktor”.

On je takođe rekao da se oni ne takmiče sa Vašingtonom oko toga ko može rešiti  ovo pitanje, što je jošjedan signal za nesigurnost EU da se neplodne godine dijaloga mogu ponoviti. 

Napomena: Mišljenja i stavovi izneseni u ovom tekstu su isključivo autorski i ne predstavljaju nužno stavove i mišljenja New Perspektive.

SHARE