Skandalozna retorika na sednici SB UN o Kosovu

Šarada ili ne, ni srpski ni kosovski predstavnici ne koriste prilike koje im se pružaju na ovim sednicama. Provokacije, optužbe, ucene se provlače kroz retoriku i na ovaj način se samo udaljavaju od rešavanja bitnih pitanja. Kako god i šta god radili i dogovarali, to će na svojoj koži osetiti građani Kosova, i Albanci i Srbi.

0
301

Osmog februara održana je sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN) gde je, čini mi se, došlo do presedana. Sve zemlje članice SB UN-a su jednoglasno pozvale prištinske vlasti da ukinu stopostotno nametnute takse na robu iz Srbiji i BiH, čak i one koje su priznale Kosovo kao državu. Ono što je za mene presedan je isti stav Rusije i SAD-a kada je Kosovo u pitanju, iako su ove dve svetske sile često ili možda uvek bile na različitim stranama po pitanju Kosova.

Ovo i nije bilo toliko interesantno koliko i izjava kosovske ambasadorke u SAD-u, Vlore Çitaku. Njena sloboda govora se graniči sa bezobrazlukom. Vrlo prkosno i provokativno je iznosila svoje, tačnije, zvanične stavove Prištine. Kako su ocenili srpski mediji, „privremene“ institucije iz Prištine doživele su debakl na ovoj sednici, sa čime bih mogao da se usaglasim, ali ne zbog stava, već zbog retorike.

Nekadašnja portparolka Thaçijeve stranke, Vlora Çitaku, je, između ostalog, rekla ,,neprihvatljivo je da je Srbija pretvorila ovo telo u teatar, koji je postao scena za Srbiju da priča svoju bajku svetu, izmišljanje priča u koje ni sama ne veruje“. Ona je pozvala članice Saveta bezbednosti da prekinu, kako je rekla, ovu parodiju i šaradu. Kakvo je ovo izlaganje jedne osobe koja važi za diplomatu? Kakav je ovo rečnik? Čini mi se da se retorika promenila na ovim sastancima sa visokim zvaničnicima; ovo što je Vlora izjavila je prešlo meru pristojnih izraza koju je ona kao diplomata koristila. Ruski ambasador, Vasilij Nebenzja, je otvoreno stao uz Srbiju, što je i očekivano, pa je prištinskoj predstavnici nagovestio da nije bila u obavezi da dodje na sednicu ako smatra da je „šarada“.

Smatram da i bez akutne krize na Kosovu sednice SB UN su potrebne zbog pravičnijeg sagledavanja situacije. Status Kosova je ozbiljno pitanje, a ovakve izjave kosovske ambasadorke su više nego skandalozne.

Vlora Çitaku je sada, a i prošle godine, nagovestila da je besmislica održavanje sednica SB UN o Kosovu, da su ove sednice izgubile svrhu. No čini mi se da se njena reč ne vrednuje baš puno, oglušavanje o njene reči će se nastaviti. Ove sednice, gde je tema Kosovo, će i dalje biti održavane, mada ne četiri puta godišnje kao do sada.

Navodeći da se Kosovo oslobodilo Srbije pre 20 godina, Vlora Çitaku kaže da je sada trenutak da Srbija sebe oslobodi Kosova, zarad mira i bezbednosti u regionu. Ovo se može smatrati pretnjom; ona dovodi i bezbednost u pitanju, zarad jednog priznanja. Mislim da je suludo pokušavati na ovaj način ubediti jednu zemlju da se odrekne „svoje“ teritorije. Ako ovo nije bila provokacija, onda je svakako užasno loša strategija da se dođe do cilja.

Šarada ili ne, ni srpski ni kosovski predstavnici ne koriste prilike koje im se pružaju na ovim sednicama. Provokacije, optužbe, ucene se provlače kroz retoriku i na ovaj način se samo udaljavaju oko rešavanja bitnih pitanja. Kako god i šta god radili i dogovarali, to će na svojoj koži osetiti građani Kosova, i Albanci i Srbi.

SHARE