Skupa reč

Osudjeni je osudjen za izrečenu stvar, i to za svoje mišljenje, ne citat, nego baš za svoje autentično mišljenje. Da stvar bude još apsurdnija, osudjen je političar i to srpski, iz Zvečana. Da, osudjen je Ivan Todosijević, nekadašnji ministar administracije i lokalne samouprave Vlade u Prištini, a sada predsednik Opštine Zvečan.

0
62

Kraj avgusta je bio previše miran, ili nam se barem tako samo činilo. Vreli dani, korona u zamahu, suše, po neki šumski požar, s vremena na vreme neka sočna politička prozivka ili napad, sve u svemu jako idilično za naše uslove, takoreći pravo leto pod ovim našim parčetom neba. Ali da se stavi tačka na ovu idilu bio bi red, pa se za to potrudio niko drugi nego Apelacinoni sud u Prištini. Scenario smišljen, žrtva nadjena, izvodjači radova takodje pronadjeni, i eto presude. Osudjeni je osudjen za izrečenu stvar, i to za svoje mišljenje, ne citat, nego baš za svoje autentično mišljenje. Da stvar bude još apsurdnija, osudjen je političar i to srpski, iz Zvečana. Da, osudjen je Ivan Todosijević, nekadašnji ministar administracije i lokalne samouprave Vlade u Prištini, a sada predsednik Opštine Zvečan. 

Počinjeno je teško krivično delo, neoprostiv presedan, koji je zapravo govor, tj samo jedan njegov deo koji se ticao vidjenja toka nekih istorijskih dogadjaja i ne, ništa više od toga. Rečenica koja košta 2 godine zatvora je zapravo mišljenje, pa, po logici stvari, ova presuda nije presuda jednom čoveku nego svakom onom ko ima svoje mišljenje koje se ne uklapa u zvanični politički okvir. Namerno kažem politički jer zakon po kom je osudjen je zapravo tvorevina zasnovana na politici a ne na pravu. 

I dok sve insitucije Srbije, počev od predsednika pa sve do najnižih, osudjuju ovakvu presudu, tu se pridružio i portparol EU, Peter Stano, koji je jasno stavio do znanja da ovakva presuda predstavlja kršenje Briselskog sporazuma iz 2013 u pravnom smislu, jer sudsko veće koje je presudu potvrdilo nije bilo sastavljeno po propozicijama koje su propisane tim sporazumom. Gradjanska udruženja takodje navode da je presuda sramna za kosovsko pravosudje, oglasila se i Eparhija Raško-Prizrenska i mnogi drugi. Ali sve to kao da nije važno, presuda je tu, osudjeni takodje, a postavlja se logično pitanje gde je tu pravda? Pravda je tu negde, sakrivena, uplašena, postidjena, bačena na pod, jer vremena su takva da je pravni sistem kreiran da se običan čovek uplaši a ne da se pravda zadovolji. Kaznama se preti svakome ko ima svoje mišljenje, pod uslovom da je ono drugačije od propisanog. Ko poštuje propisano mišljenje može mirno da spava, a ko ne, neka se dobro zapita kakva mu je budućnost. Ovde važe pravila sile i na to moramo da se naviknemo. 

Najbolje bi bilo za sve nas da se zvanično propiše kakvo mišljenje je dozvoljeno a kakvo ne, pa da se to lepo istakne na oglasne table da svi jasno znaju dokle smeju da idu u svojim mišlenjima. Pa tako, uz jutarnju kafu, lepo preispitate svoje mišljenje za taj dan i tako mirno provedete svoj politički podoban život bez sukoba i problema. Ironično, svakako, ali politički prihvatljivo i pre svega poželjno ako želite da živite mirno. A ako ne želite to, onda budite spremni da za svoje mišljenje provedete neko vreme odvojeni od svoje porodice, da li će to biti 2 ili više godina to je opet političko a ne pravno pitanje. 

U svetu je simbolično pravda predstavljena vezanih očiju, a ovde su joj vezali i usta da ne bi kojim slučajem i ona bila osudjena za izgovorenu reč.  

Napomena: Mišljenja i stavovi izneseni u ovom tekstu su isključivo autorski i ne predstavljaju nužno stavove i mišljenja New Perspektive.

SHARE