Slobodno neslobodni

Poslednjih nekoliko godina srpski novinari na Kosovu preživljavaju ono što odavno nisu, bivaju mete srpske političke propagande iz jednog jedinog razloga: drznuli su se da ne misle isto kao i vladajuća stranka u Srbiji, kao predsednik Srbije. Umesto da proslavljamo različitost i slobodu mišljenja, umesto da podstičemo kritičko društvo i postavljamo pitanja, mi se sve više pretvaramo u masu koja je osuđena da misli isključivo onako kako je naređeno od najvišeg državnog vrha.

0
210

Trećeg maja u svetu se obeležava Međunarodni dan slobode štampe. Kao i svake godine, i ovog trećeg maja podsetili smo se značaja slobode mišljenja i štampe, ali istovremeno i odgovornosti države da tu slobodu obezbedi i poštuje. Iako već godinama unazad svi tvrdimo, a naročite političke elite, da je sloboda medija zagarantovana, valja se zapitati koliko je to zaista tačno? Moj lični utisak svodi se na jedno: slobode je malo, slobodnih novinara još manje. Ova situacija je naravno, ista i na prostoru Kosova.

Svedoci smo da je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, pre samo par dana nazvao srpske novinare sa Kosova stranim plaćenicima, čiji je jedini cilj rušenje ugleda najveće srpske stranke na Kosovu, „Srpske liste“. „Organizuju medijsku agenturnu mrežu, posebno na severu Kosova, milione dolara plaćaju i to vam postaju glavni snabdevači informacija i u centralnoj Srbiji, i u mnogim drugim mestima, direktno plaćeni spolja, samo da bi srušili jedinstvo srpskog naroda na severu Kosova i Metohije i u drugim delovima Kosova i Metohije, takođe“, rekao je predsednik Srbije.

Pored konstantnih direktnih i indirektnih prozivanja svih koji ne misle kao srpski predsednik, ovoga puta Aleksandar Vučić napao je novinare koji se pre svega trude da prikažu realnu sliku svakodnevnog života i položaja Srba na Kosovu. Ali, očigledno, novinari koji obavljaju svoj posao kako treba i, za razliku od mogih svojih kolega u Srbiji, novinarstvom se bave dostojanstveno a ne da bi udovoljili srpskom predsedniku, postali su nova meta srpske politike.

Poslednjih nekoliko godina srpski novinari na Kosovu preživljavaju ono što odavno nisu, bivaju mete srpske političke propagande iz jednog jedinog razloga: drznuli su se da ne misle isto kao i vladajuća stranka u Srbiji, kao predsednik Srbije. Umesto da proslavljamo različitost i slobodu mišljenja, umesto da podstičemo kritičko društvo i postavljamo pitanja, mi se sve više pretvaramo u masu koja je osuđena da misli isključivo onako kako je naređeno od najvišeg državnog vrha.

Ovo trećeg maja, umesto da proslavljamo dan koji su Ujedinjene Nacije izabrale za dan obeležavanja slobode štampe, mi se nažalost pitamo koliko te slobode ima? Srpski novinari na Kosovu, makar oni koji se svim silama trude da budu objektivni i ne odustanu od novinarskih načela i etike, bivaju konstantno prozivani i etiketirani kao izdajice.

Iako slobodni u neslobodi koja konstantno vlada, iako osuđivani od strane najvišeg državnog vrha Srbije, iako mete prozivki i etiketiranja, ovi hrabri ljudi istrajavaju u svom poslu pod uslovima koji su sve samo ne prihvatljivi. Zato ovaj treći maj ide njima, koji se bore za pravo novinarstvo i koji ni po koju cenu nisu odustali od istine i slobode govora na Kosovu.

SHARE