Sporazum o putovanju između Kosova i Srbije možda i neće proći glatko

Put napred u pregovorima Beograda i Prištine verovatno se neće pronaći kroz jednostavne ideološke formulacije o snazi tržišta, ili putem bezkontekstualnih aranžmana koji ne uzimaju u obzir stvarnu složenost odnosa između Kosova i Srbije.

0
108

Pisano specijalno za New Perspektivu. Autor, dr Eric Gordy, je profesor na Londonskom univerzitetskom koledžu (University College London) 

Posle dužeg perioda dremanja, Kosovo i Srbija su prošle nedelje postigli dva sporazuma, oba uz posredstvo američkog predstavnika, Ričarda Grenela (Richard Grenell). Jednim od njih se planira otvaranje avionske veze između Prištine i Beograda, a drugim otvaranje železničke veze. Iako ograničeni, ovi sporazumi su promovisani kao probijanje leda u procesu za koji se već dugo činilo da ne donosi rezultate.

Čini se da je ovaj novi razvoj događaja u skladu sa onim što mnogi posmatrači savetuju vladama već neko vreme: pošto su nivoi međusobnog poverenja trenutno tako niski da sveobuhvatni sporazum o statusu izgleda nemoguće, pokušajte umesto toga da postignete manje sporazume o konkretnim pitanjima koja imaju potencijal da poboljšaju život građana. Na ovaj način je možda moguće postepeno stvarati povoljan trenutak za sporazume koji će biti šireg obima, a koji mogu uključivati ključna simbolična pitanja koja se odnose na državni identitet.

Opšti princip o politici na Balkanu, posebno kada se radi o pitanjima nacionalnosti ili identiteta, jeste da su ljudi spremniji na kompromis kada je reč o konkretnim pitanjima, nego kada se radi o onim simboličnim. Problem ovog principa je što se konkretni i simbolični problemi ne razlikuju tako lako jedni od drugih – neizbežno je da će imati nešto zajedničko.

Sporazum o putovanju već ukazuje na neke od poteškoća. Za sporazum o avionskoj liniji, predsednik Srbije Aleksandar Vučić insistirao je da linijom Beograd – Priština ne upravlja srpski avioprevoznik Air Serbia, tvrdeći da bi sklapanje potrebnih sporazuma sa kosovskim vlastima za kontrolu vazdušnog saobraćaja predstavljalo oblik priznanja. Postoje nerešena pitanja vezana za slobodu kretanja u vezi sa oba sporazuma, ali posebno u vezi sa sporazumom o železničkoj liniji, jer je kopnena granica između Kosova i Srbije tamo gde je vršenje granične kontrole najkapricioznije.

Odnosno, čak i primena nečeg tako lokalnog i praktičnog kao što je otvaranje avionske ili železničke linije za putovanje nužno mora da uključi pitanja koja spadaju u ona od simboličnog značaja i povezana su sa osnovnim sporom oko priznavanja. Vrste ustupaka koje će biti potrebno napraviti da bi se postigli ostali ciljevi koje je postavio g. Grenel, kao što je poništenje odluke o kaznenim taksama od strane Kosova  i odustajanje Srbije od kampanje ubeđivanja malih država u Okeaniji da opozovu svoje priznanje Kosova, uključivaće i više od toga.

Jedna od poteškoća može biti to što SAD, sledeći male sporazume, samo delimično sledi savete stručnjaka da umanji njihove ambicije. Druga motivacija je ideološka. Grenel je rekao AP-u u čudnoj pisanoj izjavi, „Vizija predsednika Trampa (orig. Trump) se trenutno odvija. Poslovna zajednica i fokus na otvaranje novih radnih mesta su vodeći na tom putu.” Izjava je upečatljiva jer povezuje razvoj direktno sa kampanjom za ponovni izbor Donalda Trampa, čije se poteškoće s korupcijom usložnjavaju izrazitim odsustvom dostignuća u međunarodnoj politici. Ali, takođe je upečatljivo to što je pisana jezikom predizbornih kampanja, što je u velikoj meri neprikladno za dotičnu situaciju.

Postoji još jedan razlog zbog kojeg ova izjava može da izazove zabrinutost. Ona odjekuje konzervativnim razmišljanjem kojim se tvrdi da, ako države i političari mogu biti stavljeni na stranu, onda će tržišta rešiti političke probleme koji su se pokazali nerešivim. Ovo je sumnjiva tvrdnja pod bilo kojim okolnostima, a još sumnjivija je u situaciji gde ekonomske sile ni na koji način nisu nezavisne od političke moći.

Razmotrite, na primer, mogućnost rešavanja spora o carinskim taksama. Iako su carinske takse na Kosovu politički popularne kao dokaz sposobnosti vlade da deluje nezavisno, ekonomski troškovi i teret koji se postavljaju na život građana u svim državama uključenim u spor izgledaju dovoljno očigledno. Manje očigledna je činjenica da odabrana grupa ljudi ostvaruje ogroman profit od šverca koji takse omogućuju, a u pograničnim zajednicama u kojima je Kosovo najmanje uspelo da uspostavi administrativnu kontrolu, ova grupa ni na koji način nije nezavisna od političkih aktera u Beogradu.

Implicitni zaključak je da se put napred u pregovorima Beograda i Prištine verovatno neće pronaći kroz jednostavne ideološke formulacije o snazi tržišta, ili putem bezkontekstualnih aranžmana koji ne uzimaju u obzir stvarnu složenost odnosa između Kosova i Srbije. To je slučaj kod širih sporazuma koji su u bliskoj prošlosti potpisani, ali nisu implementirani, a isto je slučaj i sa sadašnjom garniturom užih sporazuma.

Može se sugerisati da postignuti sporazum odražava dve stvari. Prva je pragmatični odnos predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, i kosovskog predsednika, Hašima Tačija, koji su se tokom nekoliko godina dogovarali o načinima kako da se postigne minimum koji naizgled zahteva međunarodna zajednica, a da ne dovedu do bilo kakve značajne promene. Druga je jedinstveni diplomatski pristup g. Grenela, za koga se široko smatra da deluje više kao „izvršilac“ neformalne moći gospodina Trampa, nego kao tradicionalni diplomata.

Ako je to slučaj, verovatne promene u političkom životu Kosova znače da uspeh predstavljen sa dva postignuta sporazuma možda neće biti ponovljen. I dok plahoviti, nacionalno doktriniran Aljbin (orig. Albin) Kurti preuzima ulogu premijera, gospodin Vučić će izgubiti skladište neizgovorenih međusobnih razumevanja, a g. Grenel će naići na nekog manje podložan čisto ekonomskim argumentima. Ako gospodin Kurti uopšte uspe da postigne sporazume sa Srbijom, to će morati da budu sveobuhvatni sporazumi u kojima suštinska supstanca nije izostavljena.

Sve u svemu, nakon duge sušne sezone dobro je da su dve države uspele da se dogovore oko bilo čega. Ali, sporazumi o avionima i vozovima ne moraju nužno značiti da će sve proći glatko.

SHARE