Srbija iz budžeta izdvaja milione za paralelne institucije na Kosovu

0
52

Srbija je iz svog budžeta za 2021. godinu izdvojila 91,8 miliona evra za finansiranje paralelnih institucija i realizaciju svojih aktivnosti na Kosovu.

O funkcionisanju ilegalnih paralelnih struktura Srbije na Kosovu u oblasti politike, bezbednosti, obrazovanja, zdravstva, ekonomije i finansija, bilo je reči na poslednjem sastanku između delegacija Kosova i Srbije u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa, odžanim u Briselu 7. jula.

To je na svom Facebook nalogu napisao Besnik (Bislimi) Bisljimi, potpredsednik Vlade Kosova i šef kosovskog tima za dijalog sa Srbijom uz navode da Srbija “nije radila na uklanjanju paralelnih institucija, već da ih je ojačala”.

“Zaključak je da (paralelne) strukture Srbija ne uspostavlja bez razloga, već imaju za cilj da ih legalizuju kroz Zajednicu”, napisao je Bisljimi 12. jula.

Istog dana, Petar Petković, direktor Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije i šef delegacije Srbije za dijalog sa Kosovom, je tokom boravka u Zvečanu na severu Kosova, rekao da Bisljimi „nije pomenuo tako nešto (paralelne strukture) u Briselu”.

Šta kažu institucije?

Eugen (Cakolli) Cakoli iz Kosovskog demokratskog instituta, izjave šefa kosovske delgacije za dijalog sa Srbijom Besnika Bisljimija, ocenjuje šablonskim.

On ukazuje da zdravstvene i obrazovne institucije u srpskim sredinama na Kosovu nisu paralelne već jedine koje u tim mestima funkcionišu. Ove institucije rade u sistemu Srbije, a Cakoli smatra da Kosovo nije uložilo dovoljno napora da svoje nadležnosti proširi na ove dve oblasti.

Iako su, dodaje dalje Cakoli, bezbednosne i pravosudne strukture formalno ukinute, na lokalnom nivou postoje brojne paralelne strukture koje deluju u nadležnosti Srbije.

Privremeni opštinski organi koji funkcionišu u srpskom sistemu su, ukazuje on, najočigledniji primer nepoštovanja sporazuma o ukidanju paralelnih struktura.

„Srbija, više je nego očigledno, da i dalje ima veliki uticaj i da se nastavlja rad paralelnih lokalnih vlasti. Paradoksalno je to što legitimno izabrani gradonačelnici od strane građana, na osnovu kosovskih zakona, nastavljaju da obavljaju fiktivne funkcije u paralelnim strukturama Srbije. Naše (kosovske) institucije su do sada tolerisale takvu situaciju, ne preduzimajući gotovo ništa. Naše institucije na severu zemlje postaju slabije”, ističe Cakoli za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Veroljub Petronić iz nevladine organizacije „Humani centar Mitrovica“ za RSE kaže da je većina gradonačelnika u opštinama sa srpskom većinom, koje funkcionišu po kosovskom sistemu, na rukovodećim pozicijama i u privremenim organima Srbije, koje kosovske vlasti smatraju ilegalnim.

Međutim, Petronić ocenjuje da kosovske vlasti nisu ništa učinile da promene takvu situaciju, te da su na neki način to prećutno i odobrile.

„Za to su znali svi bivši predsednici, premijeri i predsednici Skupštine, kao i poslanici. Dakle, to nije nikakva tajna, Kosovo je prećutno dalo saglasnost za to. Imali su pravo (kosovske vlasti), da kažu da ovi nisu adekvatni, kada su bili održani lokalni izbori, da budu na listi jer se nalaze na rukovodećim pozicijama u nekim privremenim organima. A oni to nisu uradili iako su znali za tu priču“, rekao je Petronić.

Zajednica srpskih opština nakon ukidanja paralelnih struktura?

Zamenik premijera Kosova i šef delegacije za dijalog sa Srbijom Bekim Bisljimi je rekao da se o modalitetima, zaštiti i unapređenju manjinskih prava na Kosovu može ozbiljno razgovarati tek kada se ukinu sve paralelne strukture Srbije, kada Srbija prestane sa nelegalnim finansiranjem i kada niko u Evropi ne osporava suverenitet i teritorijalni integritet Kosova.

Sa druge strane, Petar Petković, direktor Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije i šef srpskog pregovaračkog tima, poručuje da ne razume o čemu govori Besnik Bisljimi.

„Prvo, nije mi jasno na koje opštine i paralelne institucije Bisljimi misli, kada smo mi ovde svoj na svome, kada imamo naše institucije i naše opštine koje su stare više decenija, ali i institucije koje su stare više vekova i mi nikoga ne ugrožavamo“, rekao je Petković.

Cakoli: Sprečiti legalizaciju paralelnih institucija

Eugen Cakoli iz Kosovskog demokratskog instituta smatra da bi pitanje potpunog ukidanja paralelnih struktura na Kosovu, kao rezultat primene prethodno postignutih sporazuma, trebalo da bude pokrenuto u okviru dijaloga u Briselu.

„Čak verujem da Kosovo dobro radi što povezuje pitanje formiranja Zajednice srpskih opština sa ukidanjem tih struktura. U suprotnom, došlo bi do legalizacije činjeničnog stanja na terenu. Dakle, obezbeđivanje izvršnih ovlašćenja za Zajednicu, u oblastima u kojima Srbija ima paralelne strukture, predstavljalo bi jednu formu legalizacije i legitimacije moći koju Srbija vrši na delu teritorije, posebno u ove četiri severne opštine, ali ne zaobilazeći ni ostalih šest opština koje se nalaze na jugu zemlje”, napominje Cakoli.

Veroljub Petronić iz „Humanog centra Mitrovica“ navodi da srpske paralelne strukture na Kosovu teže da budu bliske sa Kancelarijom za Kosovo Vlade Srbije i dodaje da će ta Kancelarija u budućnosti “biti Ministarstvo spoljnih poslova ili neka vrsta konzularnog predstavništva Srbije na Kosovu”.

„Čini mi se da, ukoliko se postigne neki obavezujući sporazum, dogovor, kako god ga neko zvao, sigurno će sve te strukture koje rade u okviru Kancelarije za Kosovo biti neka vrsta konekcije između Srbije i privremenih institucija na Kosovu, kako ih zovu oni u Beogradu “, rekao je Petronić.

Koliko Srbija ulaže u svoje strukture na Kosovu?

Iz bužeta Srbije za 2021. godinu za Kosovo je izdvojeno oko 91,8 miliona evra a većina od tog iznosa, oko 67,7 miliona evra, ide Kancelariji za Kosovo.

Ponovo najveći deo novca ide za podršku funkcionisanja paralelnih struktura i drugih organizacija na Kosovu, oko 43,7 miliona evra, dok za podršku unapređenju kvaliteta života srpskog i nealbanskog stanovništva ide 23,6 miliona.

Za „zaštitu kulturne baštine, podršku SPC i kulturnim aktivnostima“ izdvaja se oko 2,59 miliona evra.

Sredstva za Kosovo ne izdvajaju se samo preko vladine Kancelarije već i preko određenih ministarstava.

Preko Ministarstva prosvete za podršku radu Univerziteta u Severnoj Mitrovici, gde se nastava odvija po srpskom planu i programu, ide oko 23,8 miliona evra.

Iz Ministarstva kulture za podršku informisanju građana na srpskom jeziku izdvaja se oko 87.000 evra.

Preko kabineta ministra bez portfelja zaduženog za inovacije i tehnološki razvoj za podršku unapređenju inovacionih kapaciteta oko 237.000 evra.

Takođe, u okviru Upravnih okruga finansira se: Kosovski upravni okrug sa oko 143.000 evra, Kosovsko mitrovački upravni okrug za koji se izdvaja oko 100.250 evra, Kosovsko-pomoravski upravni okrug kome ide 82.800 evra.

Uprava za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama za „podršku sveštenstvu i monaštvu na Kosovu“ izdvaja oko 540.425 evra.

Opštinski zvaničnici i poslanici sa dve funkcije

Na Kosovu ima mnogo primera gde predsednici opština sa srpskom većinom, koje funkcionišu u sistemu Kosova, obavljaju i funkcije u srpskim paralelnim strukturama. Svi oni dolaze iz redova Srpske liste, vodeće partije kosovskih Srba koja ima podršku zvaničnog Beograda.

Srpska lista je na poslednjim februarskim izborima osvojila svih deset poslaničkih mesta u Skupštini Kosova, koji su rezrevisani za srpsku zajednicu.

Takođe, na čelu svih deset opština sa srpskom većinom su iz redova Srpske liste.

Primera radi, Zoran Todić je gradonačelnik Leposavića koja radi po kosovskom sistemu, a istovremeno obavlja funkciju predsednika privremenog opštinskog organa u Leposaviću, koji se finansira iz budžeta Srbije.

Isto tako, Srđan Vulović je na čelu opštine Zubin Potok po kosovskom sistemu ali i predsednik privremenog organa Zubin Potok po srpskom sistemu.

Bratislav Nikolić, predsednik opštine Štrpce koja funkcioniše u kosovskom sistemu, je i koordinator u privremenom organu Štrpce po srpskom sistemu.

Duple funkcije u oba sistema imaju neki od poslanika u Skupštini Kosova iz redova Srpske liste.

Na primer, Ivan Todosijević je poslanik u Skupštini Kosova iz redova Srpske liste ali i predsednik privremenog opštinskog organa Zvečan, koji radi u srpskom sistemu.

Slavko Simić, poslanik u Skupštini Kosova iz redova Srpske liste, istovremeno obavlja funkciju načelnika Kosovsko mitrovačkog okruga po srpskom sistemu.

Novi sastanak na visokom političkom nivou između Kosova i Srbije na čelu sa premijerom Kosova Aljbinom (Albin) Kurtijem i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, biće održan 19. jula u Briselu. Kako je najavljeno, na oovm sastanku dve strane će se fokusirati na raspravu o postignutom napretku – sledećim koracima u dijalogu, koji je važan za evropsku perspektivu Kosova i Srbije.

Ovo će biti drugi sastanak Kurtija i Vučića u Briselu, dvojica zvaničnica su se prvi put sastali 15. juna.

(slobodnaevropa.org, 13/07/2021)

SHARE