Srpski politički rijaliti

Štrajk glađu, frustracije, novinari, poslanici, pristalice opozicije i vlasti, tuče i sve to tik ispred Skupštine Srbije. Divno mesto za obračun.

0
41

Više nego smešna situacija viđena je ispred Skupštine Srbije ovih dana. Verujem da se štrajk vlasti, opozicije i samostalnog poslanika u isto vreme, na istom mestu može videti samo u Srbiji. Svoj revolt štrajkom glađu je započeo samostalni poslanik, profesor dr Miladin Ševarlić, njemu se pridružio poslanik opozicije Boško Obradović, a nešto najinteresantnije se desilo jer su se njima pridružili poslanici vlasti Aleksandar Martinović i Sandra Božić da iskažu svoje nezadovoljstvo. Kakav paradoks!

Da razbiju ovu monodramu covida-19 i da jednostavno pandemiju bace u drugi plan pobrinuli su se srpski poslanici, koji se po načinu razmišljanja nisu puno promenili u odnosu na  90-te godine. Tada su se mogli videti pištolji, prebijanja, žustre rasprave, razni oblici iskazivanja nezadovoljstva. Taj cirkus se ovih dana Beogradu vratio. Eto, da ne razmišljamo samo o virusu.

Pre nego što su gore pomenuti poslanici stupili u štrajk (uglavnom zbog Kosova), lider Dveri, Boško Obradović, je – poput kosovskog premijera na dužnosti, Albina Kurtija, dok je bio u opoziciji – pravio skandale ispred i u Skupštini. Pištaljkom je prekinuo sednicu i napravio skandal pa ga je obezbeđenje iznelo iz sale. Posle toga taj isti Boško Obradović je ispred Skupštine sa svojim pristalicama izazvao sukob sa ministrom i poslanikom vladajuće koalicije. Odlična stvar za novinare koji su se umorili pišući o kovidu-19.

Da se osvrnemo na centralni cirkus koji je usledio posle ovih skandala. Štrajk glađu, frustracije, novinari, poslanici, pristalice opozicije i vlasti, tuče i sve to tik ispred Skupštine Srbije. Divno mesto za obračun. Naime, javnost na noge je podigao samostalni poslanik Miladin Ševarlić koji je započeo štrajk glađu zbog izjave predsednika, Aleksandra Vučića, da će Kosovo na celoj svojoj teritoriji dobiti nezavisnost.  Uz to zabrinjava i izjava ruskog ambasadora, Aleksandra Bocana-Harčenka, da bi trebalo izmeniti rezoluciju 1244. Ševarlić je naveo i da se u srpskoj Skupštini uopšte ne raspravlja pitanje Kosova, dok se u SB UN raspravlja dva puta godišnje, što je, ja smatram, više nego  sramotno.  Valjda smo svi mi postali podložniji manipulaciji, valjda je 21. vek  sa sobom doneo i ovakve stavove i ovakav sistem.

Lider Dveri, Boško Obradović, je drugi po redu stupio u štrajk, a motivi za ovaj čin su isti kao i kod gore pomenutog poslanika, navodne predaje Kosova. Uz to, Obradović je naveo još mnogo motiva: neselektivan rad tužilaštva i sudova, zaštita eparhije Srpske pravoslavne crkve (SPC) i vernika u Crnoj Gori, oslobođenje medija i odlaganje izbora i stvaranja uslova za slobodne i poštene izbore. Zaista niz ozbiljnih zahteva na kojima bi trebalo poraditi. Čini mi se da je jako nezahvalno diskutovati oko svega ovoga, naročito oko Kosova.  Moram se složiti, problem Kosova ne treba kriti ispod tepiha. On je tu, čeka, nije pametno ostavljati problem nekim novim generacijama kojima Kosovo neće puno značiti.

I sada ono što je začinilo sav ovaj „spektakl“ ispred skupštine Srbije. Štrajkom glađu iskazali su svoje nezadovoljstvo poslanici SNS-a (vlasti). Vlast koja ima apsolutnu moć i odgovornost za ono što se dešava je nezadovoljna. Oni  su nezadovoljni svojim radom, pa štrajkuju. Ovu farsu, čitavo političko ludilo može svariti i tako lako zaboraviti samo ovaj narod. To u nekoj normalnoj, kulturnoj državi  nije pojmljivo. Mislim da smo mi prva zemlja u svetu gde vlast štrajkuje protiv sebe. Zapravo, poslanik Aleksandar Martinović je naveo da je nezadovoljan radom tužilaštva, sudova, institucija, stupio u štrajk. O alibiju za brzi prestanak štrajka ne treba trošiti reči. Sam štrajk glađu je bio suluda ideja.

Da  ovaj cirkus bude kompletan pobrinule su se pristalice opozicije i vlasti, gde su se masovno okupili ispred Skupštine, dok traje pandemija i zabrana masovnog okupljanja. Naravno, fizički obračun je valjda normalan u takvim prilikama, pa smo mogli videti i to. Jedna ideja koja je sa poslanika prešla na građane. Ludilo koje je prisutno među srpskim poslanicima oslikava položaj Srbije i stanje u kom se nalazi čitava nacija. Koliko god to bilo predstavljeno idilično, politika koju vode srpski političari ne daje nadu u bolje sutra. Bilo da se to odnosi na Srbe sa Kosova ili centralne Srbije.  Srpski narod neće još dugo slogu dočekati, a do tada nagledaćemo se raznih skandala.

Napomena: Mišljenja i stavovi izneseni u ovom tekstu su isključivo autorski i ne predstavljaju nužno stavove i mišljenja New Perspektive.

SHARE