Stanovnici Goraždevca žele da se vrate izgradnji boljeg života 

0
148

Ako izuzmemo politički kontekst, mislim da treba raditi puno na tome da se ljudi malo bolje upoznaju, međusobno uče jezik i na taj način razviju osećaj o vrednostima kulturno-tradicionalne različitosti i na kraju, da živimo na istom prostoru. U Goraždevcu su pokazali da je to moguće,” kaže Darko Dimitrijević, glavni urednik Radija Goraždevac, lokalnog radija na srpskom jeziku u opštini Peć.

New Perspektiva (NP) je kontaktirala Darka Dimitrijevića i pitala ga o ciljevima i izazovima tokom njegovog rada u ovom radiju, životu stanovnika sela kao i o uticaju takse od 100% na život ove zajednice.

NP: Koliko mislite da je srpska zajednica na Kosovu različita i koje su glavne karakteristike ove različitosti?

Dimitrijević:
Mislim da sve zajednice na Kosovu imaju sličnosti i razlike. Sličnosti su veoma velike, ali, nažalost, razlike među zajednicama su još veće, pa to često zna da bude uzrok mnogih loših dešavanja u našem društvu. Sve zajednice su u protekle dve decenije, ili nešto više, pretrpele brojne žrtve u ratu i nakon njega. Osim toga, ja bih moju zajednicu izdvojio po tome da je u poslednjih dvadeset godina potpuno obespravljena, da je na marginama svih zakona i ugrožavanja elementarnih sloboda, poput prava na dokumenta, prava na imovinu, prava na povratak i ostalih ljudskih prava koja su osnova za pomirenje medju narodima na Kosovu. Pored toliko sličnosti, razlikujemo se, nažalost, i po tome da živimo jedni pored drugih, ali ne poznajemo dovoljno onaj drugi narod, njegovu kulturu, običaje i religiju. To je prvenstveno karakteristično kod mlađih generacija, koje umesto da se približavaju imamo konstantno udaljavanje, jezičke i društvene barijere čiji pravac i tempo diktiraju politički uslovi.

Na poslednjim izborima stanovnici Goraždevca u velikom procentu, osim za predstavnike svoje zajednice, glasali su za aktuelnog gradonačelnika

 

NP: Kakvo je raspoloženje u Goraždevcu danas? Kako ljudi vide budućnost?

Dimitrijević: Goraždevac se ne razlikuje puno od ostalih mesta na Kosovu. Imao je tragičnu posleratnu prošlost koju ljudi ne žele da zaborave, ali su, sa druge strane, okrenuti ka izgradnji boljeg života. Ovde mnogi ljudi žive od poljoprivrede, socijalne pomoći koju dobijaju iz Srbije a ohrabruje i to što se u poslednjih pet-šest godina razvija veoma dobar odnos sa opštinom Peć. Opština već nekoliko godina zaredom organizuje javne debate o budžetu i drugim temama u Goraždevcu, investirala je u infrastrukturu i druge oblasti. Možda je to razlog što su na poslednjim izborima stanovnici Goraždevca u velikom procentu, osim za predstavnike svoje zajednice, glasali za aktuelnog gradonačelnika.

Budućnost je ovde neizvesna jedino kod mladih. Na neki način Kosovo prati i regionalni trend odlaska mladih. Međutim, nije mali broj onih koji su ovde zasnovali brak i porodicu, koji su izgradili kuće i žele da ostanu da žive ovde.

Imali smo multietničke proteste protiv hemijskog otpada koji je odložen u lokalnoj fabrici. Lokalna zajednica od nekoliko sela, u kojima žive Albanci i Srbi, se udružila i ljudi su sedam puta protestovali zajedno


NP:
Do kog stepena se stanovnici Goraždevca ose
ćaju kao deo Kosova?

Dimitrijević:
Vlasti na Kosovu svojim postupcima
čine sve da Srbi koji ovde žive ne mogu ni da zamisle Kosovo kao svoju državu. Srbi koji ovde žive veoma poštuju zakone, mogu da kažem da su među najboljim platišama poreza i dažbina. Sa druge strane, dobili su nepoštovanje od strane institucija Kosova, mnogi ne mogu da ostvare svoja prava. U ovom kraju je veliki broj onih koji ne mogu da izvade čak ni dokumenta iako su ceo svoj život proveli ovde. Poštovanje prava na jezik je, takođe, veliki problem, pravo na imovinuSa druge strane, srpska vlada je decenijama veoma bliska sa ljudima koji ovde žive i podržava opstanak ljudi u finansijskom i materijalnom smislu.

Osećaj da su deo Kosova je prisutan. Međitim, mislim da je taj osećaj potpuno drugačiji od onog kako ga, recimo, vide pripadnici albanske zajednice. Ako izuzmemo politički kontekst, mislim da treba raditi puno na tome da se ljudi malo bolje upoznaju, međusobno uče jezik i na taj način razviju osećaj o vrednostima kulturno-tradicionalne različitosti i na kraju, da živimo na istom prostoru. U Goraždevcu su pokazali da je to moguće. Imali smo multietničke proteste protiv hemijskog otpada koji je odložen u lokalnoj fabrici. Lokalna zajednica od nekoliko sela, u kojima žive Albanci i Srbi, se udružila i ljudi su sedam puta protestovali zajedno.

nas slušaju u mnogim povratničkim sredinama, sluša nas i bošnjačka zajednica, ali nam se, na naše veliko zadovoljstvo, često javljaju i Albanci


NP:
Koji je cilj Radija Goraždevac? Ko je vaša publika i
šta smatrate da postižete? Koji su izvori vaših vesti? Da li pokušavate da stignete i do ostalih slušalaca, posebno onih koji govore albanski?   

Dimitrijević: Radio Goraždevac je lokalni radio u pećkom regionu. Pokrivamo nekoliko opština i trudimo se da nam u prvom planu budu lokalne informacije. U oktobru ćemo obeležiti dvadeset godina postojanja. Mislim da ozbiljan rad stoji iza nas. Ovde su prošle različite generacije novinara, svakodnevno proizvodimo priče na lokalnom nivou, ugostili smo brojne međunarodne i domaće predstavnike, govorili o raznim temama koje su aktuelne u datom trenutku. Trenutno imamo veoma gledan jutarnji program, koji se emituje i na televiziji. Svi ti rezultati čine da osećamo veliku odgovornost za vreme koje je pred nama.

Osim Goraždevca nas slušaju u mnogim povratničkim sredinama, sluša nas i bošnjačka zajednica, ali nam se, na naše veliko zadovoljstvo, često javljauju i Albanci. Za mene je to znak da pravimo dobar program koji slušaju svi.

NP: Vi predstavljate jednu malu zajednicu, a, uprkos tome, imate odjek šta mislite, zbog čega?

Dimitrijević: Ja bih pre rekao da sam samo deo te male zajednice. Ne bih mogao da kažem da je predstavljam, jer se često događa da moj način razmisljanja često odudara od načina na koji razmišlja veći deo zajednice, često nam se stavovi ne podudaraju. Sebe i medij koji predstavljam vidim kao veoma slobodne da govorimo o bilo kojoj temi, bilo kom problemu. Međutim, srpska zajednica je, nažalost, veoma izložena pritiscima političkih predstavnika. Naš cilj je da kao medij ukažemo na problem i da to bude u skladu sa profesionalnim standardima, a na građanima je da odluče kako će da se ponašaju u određenoj situaciji. Mislim da je ta naša uloga veoma važna u procesu demokratizacije društva.

Mislim da su taksama izgubili svi na Kosovu. Gubitak nije samo onaj finansijski u kojem gubi Srbija

NP: Da li vaša ekipa oseća neki pritisak tokom rada? U aprilu mesecu, predsednik Vučić je dao nekeponižavajuće komentare na nezavisne medije na srpskom jeziku na Kosovu. Kako su oni bili primljeni od strane Radija Goraždevac i da li je to imalo nekog uticaja na vaš rad?

Dimitrijević:
Nažalost da. Kada pokušavate da problem predstavite na nepristrasan način, onome ko pokušava da stvari prikaže drugačije to ne odgovara. Bilo je pritisaka na nas i od strane srpskih vlasti, a zbog jedne teme koju smo obrađivali meni je 2008. godine čak prećeno smrću. Takođe, bilo je trenutaka kada smo maltretirani i hapšeni od trane policije Kosova u povratničkim selima.

Vremenom smo postavili temelje našeg rada, izgradili sopstveni integritet, pa su pritisci postali umereniji. Na svu sreću, naučili smo da odolevamo svim tim pritiscima.

Tvrdnja predsednika Vučića, koji je targetirao srpske medije, mene nije pogodila niti iznenadila. Ne obazirem se na tvrdnje koje su dnevna medijska hajka sa ciljem da se skrene pažnja sa mnogo bitnijih stvari. Sa druge strane, žalosno je što niko ni na Kosovu ni u Srbiji nije reagovao kada su neke televizije bliske predsedniku Vučiću, koje finansijski direktno podržava, crtale metu na čelo pokojnom Oliveru Ivanoviću u izbornoj kampanji na Kosovu.

NP: Koliko su građani Goraždevca pogođeni taksom od 100%, posebno što se tiče hrane i lekova? Da li su oni razvili neke nove navike konzumiranja proizvoda?

Dimitrijević: Mislim da su taksama izgubili svi na Kosovu. Gubitak nije samo onaj finansijski u kojem gubi Srbija. Najveći gubitnik u ovom postupku je kosovsko društvo koje je uskraćeno za kvalitet po povoljnijim cenama. Ljudi koji ovde žive često putuju u centralnu Srbiju, pa tamo nabave određenu količinu namirnica. U većim trgovinskim lancima još uvek ima proizvoda iz Srbije, tako da to nije direktno pogodilo srpsku zajednicu. Sa političke strane, mislim da je ovim postupkom ceo sistem izgubio mnogo i da su mnogi procesi stali. Već neko vreme cupkamo u mestu.

SHARE