Statut, u senci rokova

Odavno smo svi mi, i Srbi i Albanci, postali svesni da političar dodje na vlast iz svojih a ne iz opštih interesa, i da će sve ućiniti da na jednom dobijenoj poziciji ostane što duže. Naravno, svi mi koji nismo političari se slažemo da ovaj proces treba da bude obrnut, ali, nažalost, to nije tako.

0
369

Svedoci smo da se u poslednje vreme sve više pominju svojevrsni rokovi o bitnim stvarima koje su predmet pregovora u Briselu, ali i rokova o samom završetku tih pregovora. Medjutim, niko, ili baš skoro niko, ne pominje rok za završetak izrade statuta buduće ZSO, ako ona uopšte bude i formirana nekada.

Mnogo najavljivani 4. avgust je odavno prošao a od statuta ni traga ni glasa, čijom krivicom teško je ustanoviti. Sve druge ključne stvari su najavljene i održane ali statuta nema pa nema. Da li se još uvek uskladjuju stavovi dveju strana ili se i tu došlo do tačke preko koje niko ne želi da popusti, ni to ne znamo. Ponekad se sa pravom možemo zapitati šta u stvari znamo, i ako bismo počeli da nabrajamo ne bi nam bilo potrebno više od prstiju jedne ruke. Čak i ono što Beograd predstavi Priština demantuje a svesni smo da sve dok se izjave ove dve strane ne slože niko ne može biti siguran samo u jednu stranu.

No, svakako, statut je trebalo da na zakonski način reši ključne stvari koje su bile ili su još uvek deo pregovora. Uskladjivanje pomenutog statuta sa Ustavom Kosova, ali i odredjene izmene Ustava su bile dugo vremena kamen spoticanja; naravno, one su to i sada, ali se sve manje o tome govori. Kao da je neko odjednom naredio da se reč statut nikako ne spominje u bilo kakavom kontekstu. Ta reč je na Kosovu anatemisana i stavljena van upotrebe. Kako vreme više prolazi, stiče se utisak da je to više uradjeno zbog Albanaca a sve manje zbog Srba. Jer, budimo realni, od samog početka Srbi su bili skeptični prema tome, tako da, po logici, ako se nečemu ne nadate previše onda je i razočarenje manje. Pa i samo kašnjenje, ili izostanak statuta, za kosovske Srbe nije preveliki šok.

Ali sa druge strane, za većinsko stanovništvo na Kosovu bi usvajanje statuta, a još gore, i izmena Ustava, bila nešto preko čega teško da bi neko mogao da predje tako lako. Pa čak i oni političari koji stvarnost gledaju malo realnije nemaju hrabrosti da svom narodu kažu da bi ipak morali da izmene Ustav, i usvoje statut. Taj vid hrabrosti izgleda kod kosovskh političara ne postoji, što je i normalno jer bi takav potez doneo previše negativnih političkih poena, a to ovde na Kosovu nijedan političar ne sme sebi da dozvoli. Uostalom, odavno smo svi mi, i Srbi i Albanci, postali svesni da političar dodje na vlast iz svojih a ne iz opštih interesa, i da će sve ućiniti da na jednom dobijenoj poziciji ostane što duže. Naravno, svi mi koji nismo političari se slažemo da ovaj proces treba da bude obrnut, ali, nažalost, to nije tako.

O ovoj temi bi moglo da se piše mnogo više ali pod jednim uslovom, a to je da misteriozni statut postoji, i da je objavljen, ali kako to nije slučaj, moramo da se ograničimo samo na javno iskazivanje želje da se taj statut što pre usvoji, jer sve ostalo što takodje čekamo, po pravnim normama treba da proističe iz tog pravnog akta, a kako njega još uvek nema mnogo toga još neće biti. Naravno, nećete pogrešiti ako dok čitate osetite blagu dozu ironije, jer ona je tu, ne zato što neko tako želi već se sama nametnula kao jedini mogući pristup ovoj temi. Jedino dobro je što ako neko ima stvaralačkog dara može u ovom vremenu da napiše delo po uzoru na Beketa, samo što smo mi Godoa dočekali, ali statut još čekamo.

SHARE