Stavovi gradjana severa Kosova o uticaju EU na proces normalizacije

Ono što inicijalno okupira pažnju je to da samo pominjanje EU kod čak 43,7% gradjana izaziva negativnu percepciju, kod 39,7% ne postoji nikakav stav, a dok samo 16,6% ima pozitivan stav o EU i svemu što ona predstavlja. Ali izveštaj kaže takodje da se “negativna asocijativnost prema EU smanjila za oko 16% u odnosu na prošlogodišnje istraživanje i oko 7% u odnosu na istraživanje iz 2016. godine”.

0
340

Krajem septembra u prostorijama NVO Aktiv održana je panel diskusija na temu istraživanja o analizama trendova na severu Kosova. Samproces istraživanja obuhvatio je širok spektar društvenog delovanja zajednice ali ono što je najviše zaokupilo pažnju prisutnih je stav gradjana o uticaju EU i njenih institucija na procese koji se odvijaju kako na političkom tako i na ekonomskom planu.

Ovakav tip istraživanja se održava već 3 godine i, ako se rezultati uporede, primetna je velika razlika u nekim stavovima gradjana ali je u nekim stavovima vidjenje gradjana ostalo nepromenjeno. Istraživanje je obuhvatilo samo 4 opštine na severu Kosova, i sa oko 800 ispitanika ipak predstavlja odredjeni pokazatelj stava gradjana o pomenutim pitanjima.

Ono što inicijalno okupira pažnju je to da samo pominjanje EU kod čak 43,7% gradjana izaziva negativnu percepciju, kod 39,7% ne postoji nikakav stav, a dok samo 16,6% ima pozitivan stav o EU i svemu što ona predstavlja. Možemo reći da su navedeni rezultati prilično alarmantni ako imamo u vidu da upravo institucije EU imaju zadatak da u svojstvu posrednika pokušaju da doprinesu normalizaciji odnosa izmedju Albanaca i Srba na Kosovu. Naravno, navedeni procenti variraju zavisno od starosne grupe ispitanika kao i od stepena obrazovanja istih ali nema velike razlike u procentima pa možemo reći da je po ovom pitanju stav gradjana prilično ujednačen. Ali izveštaj kaže takodje da se “negativna asocijativnost prema EU smanjila za oko 16% u odnosu na prošlogodišnje istraživanje i oko 7% u odnosu na istraživanje iz 2016. godine”.

Takodje, stav ispitanika po pitanju evropske budućnosti Kosova je prilično jasan, pa tako čak 77.9% veruje da Kosovo nikada neće postati punopravni član EU, dok samo 22,1% veruje da će Kosovo postati član EU i to prosečno za oko 13 godina, zavisno od stava ispitanika. Ovakav stav ispitanih gradjana je u nekoj meri uslovljen i trenutnom političkom situacijom pa se ne može uzeti kao konačan stav, ali i to da se radi o stanovništvu srpske nacionalnosti kod kog je izražen pesimizam u pogledu evropskog puta Kosova. Kao potvrda toga je i podatak da se čak 70.8 % ispitanika izsjasnilo da se EU tokom pregovora Beograda i Prištine stavila na stranu Prištine pa je samim time i rezlutat razumljiv. Po ovom pitanju, samo 27,5% je reklo da je EU neutralna, a minornih 1,7% smatra da je EU na strani Beograda tokom pomenutih pregovora. Prema izveštaju, “iz godine u godinu primetan je trend porasta broja ispitanika koji vide ulogu EU u procesu pregovaranja između Beograda i Prištine kao neutralnu. Naime, 2016. godine je taj procenat iznosio 13%, 2017. godine 21%, dok ove godine iznosi 27%.”

Iz svega ovoga se može zaključiti da odnos stanovništva prema EU je i dalje izrazito negativan pa je razumljiv i stav da je čak 49,1% izjavilo da bi ulazak Kosova u EU imalo jako negativan uticaj na njih,  a dok samo 13.9% smatra da bi taj dogadjaj zanačajno poboljšao situaciju na Kosovu. Medjutim, veliki procenat gradjana je izrazio prilično neutralan stav po ovom pitanju pa je čak 37% izjavilo da se ništa značajno ne bi promenilo kada bi Kosovo postalo član zajednice evropskih naroda.

Da negativan stav o EU bude još više potvrdjen, svedoči i procenat od 55,3% ispitanih koji su apsolutno protiv ulaska Kosova u EU, 32,4% nema stav o pomenutom pitanju, samo 5,4% bi bilo spremno da podrži ovaj potez, a dok samo 7% apsolutno podržava ulazak Kosova u EU.

Na kraju, iz pomenutih podataka možemo da zaključimo da je stav gradjana o EU jako negativan, ali u dublje analize ne bismo se upuštali, jer je mnogo razloga za takav stav a svaki od njih ima i pozitivne i negativne strane. Naravno, 800 ispitanika predstavlja prilično jasan uzorak ali da bi se do tačnijih i preciznijih rezultata došlo potrebno je obaviti istraživanje na mnogo većem uzorku kao i to da se ovakav vid istraživanja radi uzastopno duži niz godina. Moramo da napomenemo da se ovo istraživanje obavlja jednom godišnje već 3 godine unazad i da su u nekim rezultatima primetna poboljšanja ali u nekim i pogoršan stav o EU. Rezultati ovog istraživanja su javni i kao takvi mogu poslužiti kao osnova za kreiranje dalje politike pristupa EU severu Kosova kao po mnogo čemu specifičnom delu Kosova.

SHARE