Strah i ‘konačni sporazum’

U albanskim selima Leposavića ljudi su se uplašili da će ostati unutar jedne zone kontrolisana od strane Srbije, a na jugu Kosova, Srbi su se uplašili da će ostati izvan zona gde su Srbi koncentrisani i gde su “u sigurnoj ruci Srbije”. Sva ova pometnja građana ispoljena znacima straha je bila prisutna i kod ostalih političara vladajuće većine i opozicije, a isto tako i kod ljudi koji su u medijima. O svemu se igralo mnogim kartama i sa mnoštvo stavova. Građani su ispoljavali strah! I ovaj strah se ne može isplatiti još jednim "finalnim sporazumom", a posebno se ne isplati ako se radi samo o tome da se dobije određena pozicija u dugom dijalogu između Kosova i Srbije.

0
1800

Na kraju dana 2. avgusta, Idriz Idrizi je obavljao poslednje pripreme za održavanje jednog skupa sa stanovnicima sela Ceraje, jednog od albanskih sela u opštini Leposavić. Pošto je cilj ovog skupa bilo obeležavanje godišnjice smrti pisca Jakupa Ceraje, koji je poreklom bio iz ovog sela, Idriz je dao sve od sebe da ovo okupljanje bude što detaljnije uređeno.

Međutim, na kraju ovog dana Idriza je pogodila velika briga. Okupljanje koje je on svaki put organizovao 5. avgusta, ovog puta će morati da pomeri za drugi dan. Nije mu uopšte bilo drago zbog toga, pošto je godinama to okupljanje bilo tog datuma, ali nije imao drugog izbora. Seo je pored kompjutera i sastavio jedan paragraf obaveštenja kojim je želeo da kaže ljudima da ima nekoliko razloga zbog kojih nije dobro da ljudi koji su poreklom iz ovog sela, a koji većinom žive u Južnoj Mitrovici, putuju za Ceraju.

“Obaveštavamo vas da se zbog političkih okolnosti stvorenih na severu Kosova, okupljanje u selu Ceraje odlaže za nedelju dana, dakle održaće se dana 12. avgusta 2018. godine. Izvinjavamo se zbog ove izmene, ali smo bili primorani da donesemo takvu odluku kako ne bismo ugrozili ljude tokom putovanja, videvši stvorene okolnosti, ali i moguće incidente na severu Kosova,” napisao je on u ovom obaveštenju. 

I nekoliko dana kasnije Idriz Idrizi je isto izjavio kada je bio upitan o tome šta ga muči. On živi i radi u tim delovima i poznaje sever kao ‘svoj džep’. On je rekao da je predosećao da nije bila klima da Ceraje, koje, zajedno sa Bistricom i Košutovom, čini jedina albanska sela u najsevernijem delu, dočekuje stotine Albanaca na jednom skupu.   

“Neumerene izjave nekih državnih lidera, kako na Kosovu, tako i u Srbiji, su unele velike zabrinutosti među stanovnicima severa, a posebno kod Albanaca, koji su osetili strah da se mogu dogoditi incidenti, okupljanja, protesti, blokade puteva, itd,” kaže on.

Ovo su bile preokupacije ovog građanina Mitrovice, koji poreklo nosi iz najsevernijeg sela koje je nastanjeno Albancima. Takve zabrinutosti su imali i njegovi rođaci, ostali stanovnici sela u opštini Leposavić i Albanci iz Mitrovice koji su imali članove porodica na severu. Razlog za ove zabrinutosti su bile izjave koliko pompezne, toliko i neočekivane, čelnika Kosova i Srbije. 

I kada se činilo da je sve na severu išlo shodno koordinatama koje su davali politički rukovodioci, kao što je rekao srpski sveštenik, Sava Janjić, građani su ostali samo kao gledaoci koji su strahovali od nekog koordinisanog incidenta. Janjić je rekao da “su ovo informacije koje smo dobili čak i od naših vernika, dostojnih članova SNS-a, koji su nam se obratili sa molbom da ne pomenemo njihova imena da ne bi izgubili njihova radna mesta i hleb.” S jedne strane se pričalo o tome kako su Srbi posvećeni radu u pravcu jednostranog proglašenja Asocijacije opština sa većinskim srpskim stanovništvom, a, sa druge strane, postavljeni su policajci na svakom čošku severa Kosova, i na mestu gde je pre nekoliko godina ubijen jedan kosovski policajac tokom jedne slične akcije. Videvši jednu tako krhku situaciju, KFOR je povećao vazdušne patrole  i patrole blindiranim vozilima. 

Ali, u Južnoj Mitrovici, na severu i u najdubljim selima ljudi su pitali jedni druge: Šta se dešava?! Realno gledano, niko nije znao koji je bio razlog koji je uneo toliko straha kod njih. U albanskim selima Leposavića meštani su se uplašili da će ostati unutar jedne zone koju će kontrolisati Srbija, a na jugu Kosova, Srbi su se uplašili da će ostati izvan zona gde su Srbi koncentrisani i gde su “u sigurnoj ruci Srbije”. Sva ova pometnja građana ispoljena znacima straha je bila prisutna i kod ostalih političara vladajuće većine i opozicije, a isto tako i kod ljudi koji su u  medijima. O svemu se igralo mnogim kartama i sa mnoštvo stavova. Građani su ispoljavali strah!

I ovaj strah se ne može isplatiti  još jednim “finalnim sporazumom”, a posebno se ne isplati ako se radi samo o tome da se dobije jedna pozicija u dugom dijalogu između Kosova i Srbije. Zašto je izazvan strah i zašto kažemo da nije isplativ? Strah je nastupio zato što, iako je najavljeno jednostrano proglašenje Asocijacije, nije se ništa drugo desilo osim haosa među porodicama Albanaca i Srba na severu. Strah nije isplativ zato što je veliki broj građana na severu imao velike brige tih dana: neki su išli svojim porodicama na jugu, neki drugi nisu spavali. Neki su otkazivali dnevne planove, a neki drugi nisu izlazili na ulice. 

I, videvši da nema kraja diskusiji o onome što lideri nazivaju ‘finalnim sporazumom’ između Kosova i  Srbije, treba iznaći način da se zaustavi strah kod običnih građana ovog dela Kosova.

Ceraja, Bistrica i Košutovo pozivaju na pomoć svaki put kada jedno blindirano vozilo KFOR-a prođe na neki neuobičajeni način. Da li je ‘konacni sporazum’ nadoknada za život u ovakvom strahu? Ja mislim da nije.

SHARE