Suočavanje sa prošlošću, korak napred za budućnost

Činjenica je da se mnogi političari danas, možemo slobodno reći i većina, na prostoru bivše Jugoslavije nisu mnogo promenili u odnosu na političku postavku devedesetih. Tačnije, skoro pa isti političari koji su bili na vlasti pre dvadeset godina, i dalje vode države ex-Jugoslavije. Samim tim, nije na odmet zapitati se kako doći do pomirenja kada nas vode oni koji su nas u taj rat i odveli?

0
123

Premijer Kosova, Ramush Haradinaj, pre samo nekoliko dana podneo je ostavku na mesto predsednika Vlade Kosova. Kada vidite ovu vest u medijima, prvo što pomislite je: nemoguće. A onda i: u redu, zašto? Naime, kao obrazloženje svoje ostavke, premijer Haradinaj naveo je poziv na saslušanje u Hagu ispred Specijalnog suda za zločine na Kosovu. 

Kako je ova iznenadna odluka polako prestajala da bude šok za javnost, približio se i datum saslušanja Ramusha Haradinaja u Hagu. Prema dosadašnjim vestima, Haradinaj će izjavu pred tužiocima dati 24. jula.

Dok iščekujemo šta će to saslušanje doneti i da li će promeniti pređašnju odluku suda u Hagu, po kojem je Haradinaj već dva puta bio oslobođen optužnice, pitamo se šta ovo saslušanje može doneti sem novih izbora za Vladu Kosova? To već ostaje da vidimo.

Drugo pitanje koje nastaje, jeste šta bi nova presuda Haradinaju, ako je bude, značila u daljem procesu pomirenja na Kosovu? Pa čak i ako uzmemo u obzir širu sliku, šta bi značila za proces pomirenja na prostoru čitavog Balkana?

Činjenica je da se mnogi političari danas, možemo slobodno reći i većina, na prostoru bivše Jugoslavije nisu mnogo promenili u odnosu na političku postavku devedesetih. Tačnije, skoro pa isti političari koji su bili na vlasti pre dvadeset godina, i dalje vode države ex-Jugoslavije. Samim tim, nije na odmet zapitati se kako doći do pomirenja kada nas vode oni koji su nas u taj rat i odveli? Baš zbog toga, smatram ovo ponovno saslušanje Ramuša Haradinaja jako bitnim za taj proces a svakako je i jasno da može uticati na pomirenje u celom regionu.

Uzmimo u obzir činjenicu da Srbi na Kosovu nikada neće prihvatiti da ih vodi neko ko je već bio pred sudom za ratne zločine i koga smatraju odgovornim za zločine na Kosovu. Samim tim, zamislimo situaciju kada bi politička elita devedesetih, koja je bila umešana u rat direktno ili indirektno, u svim bivšim jugoslovenskim državama, bila zamenjena novom, mlađom, antiratnom političkom postavom? Ako ništa drugo, bar znam da bi ova nova generacija bila manje omražena, osuđivana i svakako bolje prihvaćena kako od manjina, tako i od susednih država.

Dok čekamo šta će Specijalni sud u Hagu odlučiti u slučaju kosovskog premijera u ostavci, Ramusha Haradinaja, ostaje nada da je možda ovo prekretnica za promenu političke scene. I to ne samo na Kosovu, već i u ostalim državama. Možda bismo uspeli da se pomerimo makar korak napred od ratnohuškačkih priča i makar za taj korak približimo životu u miru, ako bi nas vodili neki drugi, koji u ratu nisu učestvovali. Možda bismo izbegli da nas svi ti ljudi podsećaju na ono što je bilo i uspeli bismo da mislimo na budućnost, koja i dalje može da bude zajednička. Saslušanje Haradinaja pred Specijalnim sudom u Hagu možda jeste mali korak, naročito zbog mogućnosti da bude sa istim ishodom kao i ranije. Ali je svakako bitan ako želimo da se suočimo sa prošlošću i nadamo se boljoj budućnosti zajedno.

SHARE