Svi smo isti

Upoznali smo se sa ostalim učesnicima koji su nas čekali i sa trenerima projekta “Respecting Diversity, Living Peacefully”. Na ovom treningu smo se susreli sa raznim mišljenjima, naučili smo nove stvari, stvorili smo nova prijateljstva i međusobni mir i shvatili smo da smo isti. Bili smo ljudi, bili smo žrtve poslednjeg rata na Kosovu.

0
305

Bio je to prvi put za mene da sam prešao na severni deo Mitrovice i, pre nego što sam tamo prešao, osećao sam mali strah. Međutim, duboko u sebi sam znao da će me proći. Prošao sam južni deo i pozdravio se sa ostala četiri učesnika koji su pripadala srpskoj etničkoj zajednici. Nije bio prvi put da srećem Srbe.

Nakon što smo prošli kroz Severnu Mitrovicu, uputili smo se putem ka Leposaviću u jednom žutom minibusu – Albanci i Srbi zajedno.  Dok smo putovali za Leposavić obuzeo me je neki uznemirujući strah. Srpske zastave su bile na svakoj kući i za mene je bio prvi put da fizički prelazim na ovaj deo, koji je izgledao neverovatno. Lepe šume, gore i reke pored puta, kao i železnica, otklonili su moj strah i počeo sam polako da se smirujem. 

Došli smo do odredišta, do jedne ne tako velike prostorije lokalne televizije u opštini Leposavić. Blizu je bio i objekat UNMIK-a i Kosovske policije, počeo sam da se osećam komotnije. Upoznali smo se sa ostalim učesnicima koji su nas čekali i sa predavačima projekta “Respecting Diversity, Living Peacefully”.

Na ovom treningu smo se susreli sa raznim mišljenjima, naučili smo nove stvari, stvorili smo nova prijateljstva i međusobni mir i shvatili smo da smo isti. Bili smo ljudi, bili smo žrtve poslednjeg rata na Kosovu.

Smatram da smo isti, nakon što smo čuli priče jedni drugih, koje su u suštini bile iste, bile su pune patnje i straha, bile su priče rata. Isti smo zato što smo bili tu za jednu stvar, a to je da stvorimo mir, i to smo postigli.

Slušao sam priče ostalih učesnika i shvatio sam da su i oni osećali jednu vrstu straha kada su po prvi put posle rata bili u mestima gde su Albanci većina i shvatio sam da smo svi žrtve, da smo isti, da smo plen zlih ljudi, da njihovi prljavi poslovi još uvek lutaju po rekama i ulicama ove zemlje kao duhovi, i stvaraju strah u našim srcima i mislima. Stvaraju veštačke granice. 

I hrana je ostavila utisak na mene – nisam uspeo da nađem neku razliku od hrane koja se služi u restoranima gde ja živim.   

Neprestano sam uviđao da svaki čovek ima pravo na srećan život, bez briga i straha i da tome nikako ne treba da bude prepreka rasa, nacionalnost, vera, seksualna orijentacija i sve ostalo što pojedinac smatra ličnim.

Komunikacija, posete, slušanje i pričanje naših priča biće najsnažnija sredstva za izgradnju mostova koji će nas vezati i pomoći da stvorimo mir i prijateljstvo među nama. Mislim da ćemo samo tako moći da razumemo jedni druge, da poštujemo vrednost svakoga, bez predrasuda i ne osuđujući nikoga. Proces stvaranja mira može da bude spor i težak, ali će na kraju svakako biti prijatan. 

SHARE