Teškoće u procesu normalizacije odnosa Kosovo-Srbija

Retorika, ili rečnik, političara učesnika u procesu dijaloga Kosovo-Srbija se ne mogu smatrati konstruktivnim. Na primer, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, je izjavio da “Albance treba ukrotiti”- njegove reči sadrže tonove sa dozama rasizma i etnocentrizma, u kojima se druga strana percipira kao inferiorna. Ova vrsta jezika treba da se promeni, usmeravanjem fokusa na zajedničke puteve obe države i govorenjem o uspešnim slučajevima pomirenja između država, gde kao najbolji primer kulminira prevazilaženje prošlosti od strane Francuske i Nemačke. 

0
125

Proces normalizacije odnosa između Kosova i Srbije se percipira kao primarni cilj za obe države, ne samo u njihovim međusobnim odnosima, nego i u napretku država u jednom širem smislu. Normalizacija odnosa se pretvorila u jasan kriterijum od strane međunarodnog faktora za obe države i njihovu integraciju u najvažnije svetske strukture. Rezultati razgovora, dakle, ne proizvode efekte samo za odnos Kosovo –  Srbija, nego utiču i na način kako države napreduju na njihovom međunarodnom putu – posebno što se tiče Evropske unije. Medjutim, treba imati u vidu da se ovaj proces pokazao kao veoma mukotrpan za obe države i da je bio propraćen mnogim potezima koji su vodili ka jednoj vrsti stagnacije procesa. Donekle je evidentno da je stepen dosadašnjeg napretka bio dosta spor, kako ocenjuju razni kritičari i javno mnjenje uopšte, koji su pesimisti u vezi sa završetkom ovih razgovora. Uprkos tome, postoji potreba da se dodatno objasni zašto dosadašnji tok nudi argumente za pesimizam po pitanju rešenja razgovora.   

Poznavalac pitanja evropskih integracija i Evropske unije uopšte, Augustin Palokaj, nabraja nekoliko aspekata koji zaslužuju pažnju i koji idu u prilog argumentima za jednu pesimističku tačku gledišta u razgovorima Kosovo-Srbija. Neki od ključnih aspekata koji opravdavaju pesimistički pogled na jedno zadovoljavajuće rešenje procesa razgovora Kosovo-Srbija su: otežana retorika i, uopšte gledano, negativna retorika državnih čelnika, komplikacije koje proizilaze iz ideje promene granica između država i, nadasve, činjenica da je postizanje jednog sporazuma o normalizaciji odnosa Kosovo-Srbija jedan vid sveobuhvatnog koncepta koji podrazumeva ispunjavanje mnogih preduslova da bi se mogao smatrati uspešnim epilogom.

U početku, retorika ili rečnik političara učesnika u procesu dijaloga Kosovo-Srbija se ne mogu smatrati konstruktivnim. Na primer, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, je izjavio da “Albance treba ukrotiti”- njegove reči sadrže tonove sa dozama rasizma i etnocentrizma, u kojima se druga strana percipira kao inferiorna. Ova vrsta jezika treba da se promeni, usmeravanjem fokusa na zajedničke puteve obe države i govorenjem o uspešnim slučajevima pomirenja između država, gde kao najbolji primer kulminira prevazilaženje prošlosti od strane Francuske i Nemačke. Negativna retorika stvara nove barijere i uklanja mogućnosti za pronalaženje zajedničkih tačaka udaljavajući strane od delanja na najracionalniji mogući način. 

Drugi značajan aspekat koji doprinosi percipiranom pesimizmu u vezi sa dijalogom između Kosova i Srbije je i sama ideja promene granica, za koju se smatra da će doprineti procesu normalizacije odnosa. Uprkos tome, ova ideja je proizvela nove dileme i u velikoj meri je podelila mišljenja raznih relevantnih političkih figura o tome da li treba da se realizuje ovo ponovno određivanje državnih granica, kao i o načinu na koji bi se izvršio ovaj proces. Ova polarizacija na Kosovu, u Evropskoj uniji i ostalim državama koje su povezane sa Kosovom je još više zamaglila” proces postizanja rešenja za normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije. Na ovaj način, promena granica, kao moguća komponenta rešenja, je zapravo prouzrokovala više problema za postizanje rešenja u dijalogu između dveju država. 

Zaključak o poteškoćama koje proizvode percipirani pesimizam u dijalogu Kosovo-Srbija je taj da samo postizanje jednog sporazuma, kao što je i naglasio Palokaj, treba da ispuni mnoge kriterijume koji su već, čini se, uveliko iskomplikovali jedno rešenje za koje se pretpostavlja da bi bilo zadovoljavajuće za sve strane – imajući u vidu da su uključene različite strane, države i ostale strukture, osim Kosova i Srbije, koje takođe imaju svoje kalkulacije. Dakle, da zaključim, sporazum Kosovo-Srbija se sada uveliko iskomplikovao i postoji potreba za jednim reformisanim pristupom, ako bismo želeli da se nadamo jednom rešenju. 

SHARE