Treći sastanak ‘Balkanskog Šengena’ dočekan protestima u Tirani

Treći sastanak regionalne inicijative “Balkanski Šengen” je održan u Tirani u periodu od 20. do 21. decembra. Ovog puta premijeru Albanije, Ediju Rami, predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću, i premijeru Severne Makedonije, Zoranu Zaevu, se pridružio i predsednik Crne Gore, Milo Đukanović. Kosovo i Bosna i Hercegovina su još jednom rekli “ne” “Balkanskom Šengenu”.

0
91

Uzvici “Albanija je izdala Kosovo” su propratili treći sastanak inicijative ”Balkanskog Šengena” u Tirani. 

Albanski premijer, Edi Rama, je dočekao predsednika Srbije, Aleksandra Vučića i premijera Severne Makedonije, Zorana Zaeva, na jednom neformalnom sastanku pod jakim merama bezbednosti 20. decembra.

Nekoliko metara dalje od hotela gde su sedeli zajedno lideri Zapadnog Balkana, Centar Pokreta Samoopredeljenje, ogranak u Albaniji, je protestovao sa sloganima “UÇK” (OVK), “Krv se ne prašta”, “Vučić ratni zločinac”, “Masakr u Račku se ne zaboravlja”.

Posle sastanka iza zatvorenih vrata nije bilo izjava za medije, ali protesti su eskalirali u sukobe sa državnom policijom. Aktivisti su tražili da mirno održe okupljanje u skladu sa najavljenom agendom, ali ih je policija brzo blokirala.

Sa megafonom u rukama, izvršni rukovodilac Pokreta Samoopredeljenje u Tirani, Bojken Abazi, je naveo da protesti neće prestati. 

“Doći će dan! Samoopredeljenje neće okončati ovaj protest ovde. Vučić je došao kao miš i pobegao kao miš, zato što ga nismo videli ni kada je ušao u hotel, ni kada je izašao iz hotela. Neka se raziđemo danas ovde, da bi se ponovo vratili,” rekao je, između ostalog, Abazi.

Aktivisti Samoopredeljenja su kao simboličan znak ostavili banere koje su držali u rukama, zajedno sa sloganima.   

Dvadeset četiri sata nakon toga, na istom mestu, albanski aktivisti su protestovali protiv “Balkanskog Šengena”.

Reakcije na mini-Šengen

Ovo je bila jedna panorama sa trećeg Samita “Balkanskog Šengena”, ali odbijanja i protivljenja ovoj inicijativi nisu nedostajala još od prvog sastanka u Novom Sadu, u Srbiji. 

Treći formalni sastanak održan u Tirani 20 – 21. decembra je doveo za ovaj sto o Balkanu i predsednika Crne Gore, Mila Đukanovića. Ova država je ranije bila predstavljena na nivou ministara. Bez obzira na približavanje Crne Gore, Bosna i Hercegovina i Kosovo su još jednom rekli “ne” inicijativi Balkanskog Šengena.   

Predsednik Kosova, Hashim Thaçi, odbacio je jedan za drugim pozive na samit, tvrdeći da je Srbija izvršila genocid nad građanima Republike Kosovo, a danas ne samo da negira počinjene zločine, već i dalje odbacuje postojanje države Kosovo.

Ranije, premijer na dužnosti, Ramush Haradinaj, izjavio je da Kosovo ne bi trebalo da prihvati ideju o balkanskom „mini-Šengenu“. Haradinaj je rekao da je miniŠengen samo proširenje ruskog i kineskog uticaja na Balkanu.

Bivši albanski premijer, Sali Berisha, je rekao da projekat koji su pokrenuli Edi Rama i Aleksandar Vučić ima za cilj da još više izoluje Kosovo, i oslabi pred konačan sporazum sa Srbijom. 

“Rukovodstvo Kosova samo određuje svoj stav, ali, prema mom ubeđenju i informacijama kojima raspolažem, Balkanski mini-Šengen je od glave do pete jedna velikosrpska inicijativa protiv Kosova i ima za cilj njegovo opkoljavanje od strane Srbije, ali sada već isto kao 1946. Godine, da se ono opkoli i od strane Albanije”, rekao je Berisha za Gazetu Express.

Isto tako, i predstavnici albanske opozicije su se izjasnili protiv inicijative “Balkanskog Šengena”, optužujući premijera Edija Ramu da vrši pritisak na Evropsku uniju nakon odbijanja da započnu pregovore o pristupanju.   

Urednik programa Deutche Welle-a na albanskom jeziku, Bahri Cani, izjavio je za Syri Tv da je “Balkanski Šengen” opravdanje za neuspehe premijera Edija Rame na putu evropskih integracija. 

“Mislim da je više opravdanje za njegove neuspehe, negoli pritisak u odnosu na Evropu. Od većeg značaja je momenat, zašto baš sada počinje jedna takva inicijativa? Gospodin Rama treba da bude pažljiv i tretira Kosovo kao partnera, a ne da se ponaša na paternalistički način prema Kosovu,” rekao je Cani.

Govoreći o ovoj regionalnoj inicijativi, šef albanske vlade, Rama, je rekao da ovo nije tražio za dobrobit Srbije, nego za dobrobit Albanije, Kosova i svih Albanaca. 

“Ja ne želim mir, ne želim regionalni Šengen i ne želim istorijsku transformaciju za dobrobit Srbije, ja je želim za Albaniju, za Kosovo i Albance”, rekao je Rama za Klan Kosova.

Ministar na dužnosti za Evropu i spoljne poslove, Gent Cakaj, izjavio je da inicijativa ima za cilj uklanjanje graničnih prepreka i birokratija da bi se povećao kapacitet ekonomskog tržišta. 

“Ideja je bila produbljivanje saradnje zemalja Zapadnog Balkana u službi integracije u EU. Ovo nema nikakve veze sa stvaranjem jedne nove Jugoslavije, niti sa zamenom procesa integracije u Evropskoj uniji”, naveo je Cakaj.

Šta je obećao ”Balkanski Šengen”?

Dvodnevna agenda u Tirani je zaključena izjavama lidera zemalja Zapadnog Balkana – zvanični nacrt dogovorenih sporazuma nije objavljen, sa obrazloženjem da će biti izmena na narednom sastanku. 

Portal Shqiptarja.com je izvestio nekoliko tačaka o kojima je postignut dogovor 21. decembra. U članku se kaže da će postojati jedna regionalna struktura čija uloga bi bila da odgovori na civilne vanredne situacije.

Premijer Albanije, predsednik Srbije, premijer Severne Makedonije i predsednik Crne Gore su se založili da se radi više na slobodnom protoku robe, slobodnom kretanju ljudi, usluga i kapitala. Fokus će biti, prema navodima ovog članka, na evropskim integracijama i Zelenoj agendi Zapadnog Balkana. 

Premijer Edi Rama je, po završetku trećeg sastanka, precizirao da će i na narednom sastanku biti izmena u glavnim tačkama sporazuma, pošto delegacije država Zapadnog Balkana rade na finalnom nacrtu.

Očekivanja od “Balkanskog Šengena”

Eksperti u polju ekonomije su obrazložili da se zalaganja ove četiri države ne mogu ispuniti ako Kosovo i Bosna I Hercegovina ne budu deo sporazuma.

Ekonomista Ilir Ciko veruje da sporazum CEFTA garantuje neke od glavnih ciljeva predočenih papirom Balkanskog Šengena, te, prema tome, jedan sporazum kopira drugi.   

“Osnovne slobode unutar regiona se tretiraju na najbolji način od strane sporazuma CEFTA, kome pripadaju sve tri zemlje inicijatori mini-Šengena. Mišljenja sam da pravi put za ostvarivanje sloboda u prvom redu počinje od izgrađivanja sloboda unutar tih zemalja, a nakon toga unutar regiona putem sprovođenja CEFTA-e o kojoj su se složile sve zemlje,” rekao je Ciko za DW.

Drugi poznavaoci diplomatije ukazuju na drugu opasnost od ”Balkanskog Šengena”. Bivši diplomata, Shaban Murati, ga smatra izazovom u odosu na Evropsku uniju. 

“Realno gledano, srpski projekat je stvaranje jednog novog ekonomskog i političkog mini-bloka kao alternative ili izazova naspram Evropske unije. Predsednik Srbije je to otvoreno izjavio nakon odbijanja EU da otvori pregovore o pridruživanju sa Albanijom i Severnom Makedonijom, kada je (predsednik Vučić) rekao da “odbijanje od strane EU pokazuje koliko smo bili u pravu kada smo se povezali sa Rusijom i Kinom,” izjavio je Murati  za DW.

Posle Drača, naredni sastanak za Balkanski Šengen se može održati u Beogradu, u Srbiji, u januaru 2020. godine. Ostaje da se vidi da li će lideri koji su se dogovorili za ovaj sporazum promeniti kurs svojih javnih izjava i budućih inicijativa. 

A ako sve ovo nije jedna trenutna politička igra, videćemo kako će se to odraziti na odnose Kosovo – Albanija. 

SHARE