VREME JE

Simptomatično je da uvek narod preživljava isti scenario koji nam dolazi od strane istih režisera i uvek na identičan način. Prvo se političari putem medija ili preko novina sporečkaju. Oni redovno štite interese svog naroda i ne daju niti pedalj svoje zemlje, narod im naravno veruje jer nema kome drugom, a onda iza kulisa dođe do toga da nevini i sa jedne i sa druge strane stradaju na ovaj ili na onaj način.

0
31

Za opštinu Klina sam od malih nogu slušao i znao na pamet čuvenu rečenicu kada pitam majku gde se nalazi njeno rodno selo, Berkovo. Uvek mi je uz osmeh govorila da se selo Berkovo nalazi u Opštini Klina, blizu grada Peći.

Tako sam se nedavno ponovo podsetio te čuvene rečenice kada sam pročitao vest na portalu N1 od dana 27.septembra, kada su objavili da je kuća pokojnog Draga Konića u Klini izgorela i to u noći između četvrtka i petka kao i da su Vatrogasci uspeli da ugase požar. Prema rečima Božidara Šarkovića, predsednika Privremenog organa opštine Klina, u trenutku požara u kući nije bilo nikoga iz razloga što je vlasnik kuće preminuo i u njoj niko već duže vreme ne živi, što nadalje ukazuje da je požar podmetnut. U istom intervjuu istaknuto je da su povratnici koji su želeli da ostanu i žive u svojim domovima godinama izloženi napadima na njihovu imovinu i da su povratnici potpuno nezaštićeni iako policija uvek posle incidenta izađe na uviđaj ali napadi ostanu uglavnom nerešeni, a počinioci nepronađeni.

Prema pisanju portala Kossev od dana 27.09.2019. godine, ovo je drugi slučaj napada na srpsku imovinu u Klini. Naime, samo nedelju dana pre ovog događaja kamenovana je kuća još jednog Srbina koji živi u  Švajcarskoj.

Ovo nije usamljen slučaj da se ovakve stvari uglavnom dešavaju neposredno pred neko dešavanje koje je bitno u tom momentu kao što su u ovom konkretnom slučaju bili vanredni parlamentarni izbori na Kosovu. Ono na šta uvek pomislim i što mi nikada neće biti jasno jeste kako se baš uvek ponavlja ista mantra i sve je deža vi (deja vu) na ovom našem lepom Balkanu. Što bi rekao onaj čuveni vojnik sa početka devedesetih kada su ga pitali u vezi ratnih dešavanja na Sloveniji, oni kao napadaju a mi se kao branimo.

Simptomatično je da uvek narod preživljava isti scenario koji nam dolazi od strane istih režisera i uvek na identičan način. Prvo se političari putem medija ili preko novina sporečkaju. Oni redovno štite interese svog naroda i ne daju niti pedalj svoje zemlje, narod im naravno veruje jer nema kome drugom, a onda iza kulisa dođe do toga da nevini i sa jedne i sa druge strane stradaju na ovaj ili na onaj način.

A sve može drugačije zar ne? Svi smo svedoci raznih manifestacija gde svi ljudi, pogotovo mislim na omladinu, prosto savršeno funkcionišu kada se nalaze u zdravom okruženju. Brojni su koncerti organizovana u prošlosti, NVO sastanci, kampovi na raznim temama i uvek se pokazalo da se mladi iz različitih država a pogotovo iz delova bivših država ili pokrajina koji su bili u sukobu, najbolje slažu iz razloga što ih iste muke i problemi prate. Pa logično se postavlja pitanje, ko će koga bolje razumeti nego onaj ko je prošao kroz sve ono što je i tebe tištilo i mučilo? Lično sam svedok da su najbolja poznanstva i prijateljstva nastala upravo pod pokroviteljstvom takvih dešavanja, jer se ona obavezno putem društvenih mreža nastave i svi ostanu u stalnom kontaktu. Stava sam da bi trebalo što više organizovati konstantna druženja mladih iz regiona jer se negde mora više podvući crta i početi stvarati zdravo društveno tkivo koje će da prevaziđe prošlost i da se svi zajedno sretnemo u srećnoj budućnosti.

Vreme je da počnemo da se sećamo ko je kome učinio dobro u životu a ne ko je kome zapalio kuću.

Vreme je.

Pet do dvanaest je!

SHARE